Лаборатория ишлари 1-лаборатория иши



Download 8,86 Mb.
bet6/51
Sana24.02.2022
Hajmi8,86 Mb.
#235761
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   51
Bog'liq
Tajribamaterialshunoslik

Текширув саволлари.
1. Металл ва қотишмаларнинг қандай хоссаларини биласиз?
2. Механик хоссаларига нималар киради?
3. Материални мустахкамлиги деб нимага айтилади?
4. Пластик деформацияни таърифлаб беринг.
5. Эластик деформацияни ифодалаб беринг.
6. Металлнинг оқувчанлиги нима? Унинг чегараси дегани нима?
7. Металл ва унинг қотишмаларини мутоносиблик, эластик, оқувчанлик ва чўзилишга кўрсатилган мувоққат қаршилиги кучланишлари   ва   қандай аниқланади ?

3-ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ


МАТЕРИАЛЛАРНИНГ ҚАТТИҚЛИГИНИ БРИНЕЛЛ УСУЛИДА СИНАШДА ФОЙДАЛАНИЛАДИГАН НАМУНАЛАР, АСБОБ, МОСЛАМА ВА ЎЛЧОВ АСБОБЛАРИ


Намуналарни тайёрлаш. Синаладиган материаллардан кесиб олинган заготовкалардан намуналарни ГОСТ талабига кўра тайёрланади.
Бунда унинг сиртида мой, занглар, тирналган жойлар бўлмаслиги, текис ва силлиқ бўлиши керак. Бунинг учун сирт юзи майда тишли эгов ёки чарх тошда жилвирланади. Намунанинг энг кичик қалинлиги (S) ботириладиган шарчанинг ботган изи чуқурлиги (h) дан камида ўн марта катта бўлиши керак: S 10  h қийматни эса қуйидаги формула бўйича аниқланади:
ёки
бу ерда Р — намунага қўйилган юклама, Н ёки кг.к; Dшарча диаметри, мм; НВ — материалнинг Бринелл бўйича қаттиқлиги» кг. к/мм2.
Синаладиган намунани ёки деталнинг энг кичик қалинлиги (h), шарча диаметри (D), юклама (Р) ва Бринелл бўйича қаттиқлиги (НВ). НВ га кўра шарча диаметрини камида неча мм бўлиши 1-жадвалда келтирилган.
Фойдаланилган асбоб, мослама ва ўлчов асбоблар
Синовда ТШ типдаги асбобдан, шарчанинг намунада қолдирган изи диаметрини 20—30 марта катталаштириб, ўлчашга имкон берувчи лупадан ва намуна қалинлиги, излар чуқурлигини, жойини ва улар аро оралиғини ўлчашда штангенциркул ёки чизғичлардан фойдаланилади. 1-расмда ТШ типдаги асбобнинг схемаси келтирилган. Схемадан кўринадики, унинг станинаси 1 нинг юқори қисмида намуна 5 га, оправка 3 га ўрнатилган шарча орқали юкламани қуювчи ричаглар системаси 13, пастида эса стол 6 ни юқорига кўтарувчи ёки пастга туширувчи винт 24 ли узатмаси бор. Агар тугмача 7 босилса, электр двигатели 19 харакатга келади. Ундан эса харакат червякли редукторлар 20 орқали кривошип-шатунли механизмга ўтади. Шатун 15 нинг пастга юришида у билан боғланган ролик 14 ҳам пастга тортилади. Бунда осма илгагига осилган тошлар 12 массаси ричаглар системаси орқали юкламани на­мунага қўяди ва белгиланган вақтдан кейин юклама автома­тик олинади.


Download 8,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish