Мажмуа 1 қисм


 Оқова сувларни нотекислик коэффициенти



Download 0,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/18
Sana24.02.2022
Hajmi0,56 Mb.
#199658
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
барча умумий мавзулар

3. Оқова сувларни нотекислик коэффициенти 
Кеча кундузлик максимал сув сарфининг ўртача сув сарфига нисбати оқова 
сувларни кеча кундуз давомидаги оқизишнинг нотекислик коэффициенти К 
дейилади. Бир кеча кундуз давомида энг кўп оқиб келадиган оқова сувларнинг 
соатдаги максимал сув сарфининг бир соатдаги ўртача сув сарфига нисбати оқова 
сувнинг бир соатдаги оқиш нотекислик коэффициенти дейилади. Оқова сувлар 
бир соат давомида ҳам нотекис оқиб келиши мумкин, лекин оқова сувларни 
оқизиш тармоқларини лойихалашда нотекисликнинг умумий коэффициентидан 
фойдаланиш кулай. Оқова сувларнинг нотекис оқиб келиши умумий 
коэффициентларнинг кўпайтмаси шаклида олиниши мумкин:
ñîàò
ê
ê
óì
K
K
K



Оқова сувларнинг нотекис оқиш коэффициенти амалда оқова сувларни оқизиш 
тармокларига бир секунда оқиб келадиган оқова сувларнинг ўртача сарфига қараб 
аниқланади. 
Оқова сувнинг секунд даги 
ўртача сарфи, л 
Оқова сувнинг умумий нотекислик коэффициенти 
ìàê
óìóìèé
K
ìèí
óìóìèé
K

2,5 
0,38 
10 
2,1 
0,45 
20 
1,9 
0,50 
50 
1,7 
0,55 
100 
1,6 
0,59 
300 
1,55 
0,62 
500 
1,5 
0,66 
1000 
1,47 
0,71 
Саноат оқова сувларининг нотекис оқиш коэффициентлари катта оралиқларда 
ўзгариши мумкин, бу қийматлар саноат корхоналарининг турлари ва технологик 
жараёнларига боғлиқ. Баъзи саноат корхоналарининг оқова сув меъёри ва 
нотекислик коэффициентлари қуйидаги жадвалда келтирилган. 
Саноат корхоналари 
нинг турлари 
Бир махсулот ишлаб чиқариш 
учун сарфланадиган сув 
меъёри, м
3
/т 
Соатдаги 
нотекислик 
коэффициенти 
Гушт комбинати 
10 - 15 
1,8 – 2,5 
Тери заводи 
83 – 87,5 
1,3 – 2,0 
Консерва заводи гуштли 
9 – 20 
1,8 – 2,5 
Балиқли 
11 – 25 
1,6 – 2,4 
Сабзавотли 
10,5 – 22 
1,3 – 1,8 
Коғоз фабрикаси 
100 – 300 
1,1 – 1,2 
Суньий ипак фабрикаси 
300 – 390 
1,25 – 2,5 
Резина 
160 
1,3 – 1,4 
Колбаса заводи 
6 - 10 
1,8 – 2,0 
Маиший оқова сувлар меъёри йил давомидаги ўртача кеча - кундузлик сарфни 
ҳисобга олади. Аммо кеча - кундузлик сарфи ўртача сарфдан ортиқ ёки кам 
бўлиши мумкин. Шунинг учун бу ўзгариш албатта инобатга олиниши зарур. 
Оқизиш тармоқларини лойиҳалаш даврида оқова сувлар сарфи билан бир қаторда 
уларнинг максимал ва минимал кийматларини ҳам билиш зарур. Оқова сувлар 
нотекис, яъни эрталабки ва кечки пайтларда кўпроқ, кечаси камроқ ҳосил бўлади. 
Бу нотекисликлар кеча - кундуз К
кк
ва соатбай К
с
нотекислик коэффициентлари 
орқали ифодаланади.


Оқова сувларнинг кеча - кундузлик нотекислик коэффициенти (К
кк
) деб кеча - 
кундуз давомидаги максимал сарфининг ўртача сарф нисбатига айтилади. Аҳоли 
пунктлари учун бу коэффициент маҳаллий ва иқлим шароитига боғлиқ ва 1,1...1,3 
га тенг. 
Соатбай нотекислик коэффициенти (К
с
) максимал соатбай сарфнинг ўртача 
соатбай сарф нисбатига айтилади. Яъни максимал соатбай сарфни ўртача соатбай 
сарф ва соатбай нотекислик коэффициенти кўпайтмасидан аниқлаш мумкин. 
Максимал нотекислик коэффициенти (Кmax) деб юқоридаги икки 
коэффициент кўпайтмасига айтилади ва максимал кеча - кундуздаги максимал 
соатбай сарфнинг ўртача кеча - кундузнинг ўртача соатбай сарф нисбатига 
айтилади. 
К
max
= К
кк
· К
с

Минимал нотекислик коэффициенти деб минимал кеча - кундуздаги минимал 
соатбай сарфнинг ўртача кеча - кундузнинг ўртача соатбай сарф нисбатига 
айтилади. Оқова сувлар оқиб келиш нотекислигининг максимал ва минимал 
коэффициентлари қиймати оқова сувларнинг ўртача сарфига боғлиқ ва у 
қуйидаги жадвалда келтирилган. 
Умумий нотекислик коэффициентлари 
Умум. 
коэф 
Оқова сувларнинг ўртача сарфи, л/сек 

10 
20 
50 
100 
300 
500 
1000 
5000 
Кmax 2,5 
2,1 
1,9 
1,7 
1,6 
1,55 
1,5 
1,47 
1,44 
Kmin 
0,38 
0,45 
0,5 
0,55 0,59 
0,62 
0,66 
0,69 
0,71 
Саноат оқова сувларининг нотекислик коэффициентлари катта чегараларда 
ўзгаради ва ишлатиладиган технологик шартларга биноан қабул қилинади. 
Саноат корхоналарининг маиший оқова сувларининг нотекислиги ишчилар 
ишлайдиган шароитга, яъни цехларнинг турига боғлиқ. Смена давомида “совуқ” 
цехларда ҳосил бўладиган оқова сувлар нотекислиги 3,0 га, “иссиқ”цехлардан 
ҳосил бўладиган оқова сувлар нотекислиги эса 2,5 га тенг.
Смена давомида бу коэффициентларнинг қийматлари қуйидаги жадвалда 
келтирилган. 
Цех 
тури 
Смена соатлари 
1-2 
2-3 
3-4 
4-5 
5-6 
6-7 
7-8 
8-0 
иссиқ 
12,5 
6,25 
6,25 
6,25 
18,75 
37,5 
6,25 
6,25 
совуқ 
12,5 
8,12 
8,12 
8,12 
15,65 
31,25 
8,12 
8,12 



Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish