Мактаб таьлимига сифатли тайёрлашда болаларни жисмоний ривожланиши



Download 18,45 Kb.
bet3/3
Sana19.05.2023
Hajmi18,45 Kb.
#940933
1   2   3
Bog'liq
1534913336 72307

I.Асосийларга куйидагилар киради:
1. Соглиги ва жисмоний ривожланганлиги холати ташхиси.
2. Шахсий – психологик ва аклий ривожланганлик ташхиси.
- ташхисловчи кириш сухбати;
- Керн-Ирасек системаси буйича ташхислар;
- Венгер методи буйича ташхислаш ( график диктант ).
3.Таълим олиш фаолиятининг куникма ва илк заминини аниклаш ташхиси:
- болаларнинг мактаб хакидаги тасаввурларини аникловчи саволнома (мативацион тайёргарлик);
- болаларнинг математик тушунчаларини аникловчи саволнома;
- болаларнинг огзаки саводхонлиги ва нутки ривожланганлигини аникловчи саволнома.
4. Текширишнинг кушимча шакллари:
Кандай текшириш керак:
- куриш хотираси;
- эшитиш хотираси;
- мазмун хотираси;
- тасаввури ва ижодий фикрлашининг ривожи;
- огзаки – мантикий фикрлаш ривожи;
- маълум жойда, худудда мулжал олиш ривожи;
- математик тушунчалари ривожи;
- тасвирлаш фаолияти буйича куникма ва уддалаши ривожи;
- узи ва узининг тасвирлаш фаолиятига муносабатини ифодалаш.
5. Болаларнинг соглиги ва жисмоний ривожланганлиги холатини ташхислаш.
Мактабга кабул килинишдан олдин барча болалар уз яшаш жойларидан болалар поликлиникаси таркибида тор мутахассислик буйича шифокорлардан иборат булган тиббий комиссия текширувидан утиши шарт. Улар боланинг соглиги ва мактабга тайёргарлиги хакида уз хулосаларини беришади.
Мазкур текширувнинг эрта бахорда утказилиши болада аникланган етишмовчиликларни ёз давомида диспансеризацияда тулдириб олиш имконини беради.
Харакатнинг асосий турлари, кул мускуллари спорт уйинларининг оддий куникмалари, харакат сифати ривожланганлигини мусобака, эстафета тарзида утказиладиган спорт ва харакатли уйинлар давомида текшириш мумкин.
II. Боланинг шахсий – психологик ва аклий ривожланганлигини ташхислаш

  1. Ташхислаш сухбати саволлари

  1. Фамилмянгни, исмингни, отангни исмини айт.

  2. Ота – онангнинг фамилияси, исми, отасининг исмини айт.

  3. Сен кизми ёки угил ? Катта булсанг ким буласан: холами, тогами?

  4. Сенинг аканг (опанг) борми, ким катта ?

  5. Ёшинг нечада ? Бир йилдан кейин нечага кирасан, ики йилдан кейин- чи?

  6. Хозир эрталабми ёки кечкурун(кундузими ёки эрталабми)?

  7. Сен качон нонушта киласан-кечкурунми, эрталабми? Тушликни эрталаб киласанми, кундузими? Тушлик олдин буладими ёки кечки овкат?

  8. Сен каерда яшайсан? Уй манзилингни айт( Кандай мамлакатда? Президент ким ? Ватанимизнинг байрогини, гербини курсат? ва бошк.)

  9. Отанг (онанг) ким булиб ишлайди?

  10. Расм чизишни яхши курасанми? Бу каламнинг (лентанинг, румолнинг ранги канака?

  11. Хозир йилнинг кайси фасли- кишми, бахорми, ёзми, кузми? Нега сен шундай деб хисоблайсан?

  12. Нега кор кишда булади, ёзда емас?

  13. Хайдовчи (шифокор, укитувчи ) нима иш килади?

  14. Мактабда кунгирок, парта нима учун керак?

  15. Узингнинг унг кузингни, чап кулогингни ( унг ёки чап кул билан ) курсат. Куз ва кулок нима учун керак?

  16. Кандай хайвонларни биласан?

  17. Сен кандай кушларни биласан?

  18. Нима катта: сигирми, эчкими? Кушми ёки асалари? Нимани панжаси катта: кучукникими, хурозникими?

  19. Нима катта: 8ми, 5ми, 7ми, 3 ? 3дан 6 гача, 9 дан 2 гача сана.

  20. Билмасдан бировнинг нарсасини синдириб куйсанг нима килиш керак?

  21. Уй телефонларингнинг, онангнинг, отангнинг, бувингнинг иш жойларидаги телефонларнинг ракамини эслаб кур…

  22. Ага ота-онанг ( кечкурун ва дам олиш кунлари) уйда йук булса – каерда булиши мумкин?

  23. Сен ( катта дуконда, бозорда, хайвонот богида, сени мажбуран олиб кетганда, нотаниш кучада куп кишилик автобусда, метрода ва бошк.) адашиб колсанг, бундай холатларда нима килган булардинг?

  24. Сенга кучада безорилар дуч келди ва тегажонлик килди…

Тест:
1. O'qituvchi faoliyati va o'quvchilar bilish faoliyatining xususiyatini belgilaydigan asosiy qoidalar nima deb yuritiladi?
A .O'qitish qoidalari B .O'qitish jarayoni
C .Ta'lim metodlari D. *0'qitish tamoyillari
2. O'qituvchining o'quvchilar bilimlarini chuqur, ongli va mustaqil egallab
olishlariga qaratilgan va o'quvchilar bilish faoiiyatini boshqarishni ta'minlaydigan faoliyat usullari uima deb yuritiladi?
A . O'qitish qoidalari B .O'qitish jarayoni
C .*Ta"lim metodlari D. O'qitish amoyillari
3. Bilim olishning asosiy manbai bo'yicha o'qitish (ta’lim.) metodlariga qaysilar kiradi?
A. *Og'zaki, ko'rgazmali va amaliy B . Ta' lim mctodlari
C .Reprodo'qtiv, izohli-ko'rgazmali D .Induktiv
4. Fikrlash, eslab qolish va bilim olish faolligining xarakteri bo'yicha metodlarga qaysilar kiradi?
A .Og'zaki, ko'rgazmali va amaliy B .Ta'lim metodlari
C .*Reproduktiv, izohli-ko'rgazmali, muammoli-izlanishli, tadqiqotli
D . Induktiv, deduktiv
5. Xulosa chiqarish turlari bo'yicha ta'lim metodlariga qaysilar kiradi?
A .Og'zaki, ko'rgazmali va amaliy B .Ta'lim metodlari
C .Reprodo'qtiv, izohli-ko'rgazmali, muammoli-izlanishli, tadqiqotii
D .*Induktiv, deduktiv
6. Ta'lim jarayonida qo'llaniladigan ko'zgazmali qurollar va texnika vositalariga ko'p darajada bog'liq bo'lgaan o'quv materialini o'zlashtirish metodi qaysi bandda ko'rsatilgan
A .Og'zaki, amaliy B .*Ko'rgazmali
C .Reproduktiv D .Induqtiv, deduktiv
Фойдаланилган адабиётлар:



  1. И.Каримов «Баркамол авлод – Узбекистон тараккиётининг пойдевори».

  2. И.Каримов «Баркамол авлод орзуси».

  3. «Учинчи минг йилликнинг боласи» таянч дастури.

  4. Мактабгача таълим тугрисида Низом.

  5. Мактабгача таълим давлат стандарти.

Download 18,45 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish