Мантиқ илмининг предмети ва аҳамияти. Мантиқ фани ривожланишининг асосий босқичлари. Мантиқ илми ва тил. Формал мантиқнинг асосий қонунлари (тамойиллари). Тафаккурнинг универсал мантиқий шакллари ва усуллари. Тушунча



Download 159,96 Kb.
bet1/10
Sana23.02.2022
Hajmi159,96 Kb.
#126824
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
10-Мантиқ илмининг предмети ва аҳамияти. (1)

10–МАВЗУ: МАНТИҚ ИЛМИНИНГ ПРЕДМЕТИ, АСОСИЙ ҚОНУНЛАРИ. ТУШУНЧА ТАФАККУР ШАКЛИ СИФАТИДА

РЕЖА:

  • Мантиқ илмининг предмети
  • Мантиқнинг асосий қонунлари
  • Тушунча. Тушунчанинг турлари
  • Тушунчанинг таърифланиши ва бўлиниши

1-Масала

Мантиқ илмининг предмети

Мантиқ илмининг алоҳида фан сифатида шаклланиши

Аристотелнинг номи билан боғлиқдир.

У биринчи бўлиб, мантиқ илми ўрганадиган масалалар доирасини аниқлаб берди. Аристотелнинг

«Категориялар», «Талқин ҳақида», «Биринчи Аналитика», «Иккинчи аналитика», «Софистик раддиялар ҳақида», «Топика» номли асарлари бевосита мантиқ масалаларига бағишлангандир.

Унинг «Риторика», «Поэтика» асарлари ҳам мантиқий таълимотининг муҳим таркибий қисми ҳисобланади. «Метафизика», «Руҳ ҳақида» асарларида эса мантиқ масалалари маълум даражада баён қилинган.

Аристотель мантиқни «маълум билимлардан номаълум билимларни аниқловчи», «чин фикрни хато фикрдан ажратувчи» фан сифатида таърифлайди.

Мантиқнинг вазифаси чин фикрни, ҳақиқатни аниқлашдир, деб таъкидлайди.

Мутафаккир ҳақиқатнинг мавжудлигини, объектив характерини эътироф этган ҳолда, «билимларимизнинг воқеликка мос келиши - ҳақиқатдир», деб кўрсатади.

У ҳақиқатни аниқлашда нозидлик ва учинчиси истисно қонунларига амал қилиш зарурлигини таъкидлайди.

Мантиқ илми ҳамма вақт умуман барча билимларни, шу жумладан фалсафий билимларни ўрганишнинг ҳам зарурий шарти ҳисобланган.

Мантиқ илми ҳамма вақт умуман барча билимларни, шу жумладан фалсафий билимларни ўрганишнинг ҳам зарурий шарти ҳисобланган.

Фикримизни далиллаш учун буюк мантиқшунос олим Абу Наср Фаробийнинг “Фалсафани ўрганишдан олдин нимани билиш кераклиги тўғрисида” рисоласига мурожаат қиламиз. Фаробий бу асарида шундай деб ёзади: “...фалсафани ўрганишдан аввал...хато ва адашишдан сақловчи, ҳақиқат йўлини тушуниб олишга бошловчи нотиқ (сўзловчи) нафсини тозалаш зарур. Бу эса исботлаш тўғрисидаги илм (мантиқ илми) билан шуғулланиш натижасида қўлга киритилади”


Download 159,96 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish