Марказий нерв системаси тугрисидаги умумий маълумотлар. М. Н. С. Нинг фило ва онтогенези. Орка мия анатомияси



Download 0,56 Mb.
bet9/56
Sana22.07.2022
Hajmi0,56 Mb.
#836488
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   56
Bog'liq
3-семестр-маъруза-матнлари

Ромбсимон мия -rhombencephalon.
Ромбсимон мия пуфаги уз навбатида иккига ажралади: а) myelencephalon - узунчок мия medulla oblongata; б) metencephalon Воролий куприги pons ва мияча cerebellum тараккий этади. Ромбсимон мия бушлиги -1V коринча ventriculus quartus ни ташки этади.
Узунчок мия medulla oblongata - орка миянинг давоми були хисобланади. Унинг юкори чегараси куприк билан туташса, пастк чегараси энса суягининг катта тешигига ёки биринчи жуфт орка мия нервининг чикиш сохасига тугри келажди.
Узунчок миянинг олдинги юзасида, орка мияда учраган fissura mediana anterior олдинги урта тиркиш куринади. Бу тиркишнин икки ён тарафида харакат утказув йулларининг тутамларидан ташки топган пирамида дастаси pyramides medullae oblongatae жойлашади. Бу дасталар орка мияга утиш чегарасида кисман кесишиб decussatio piramidum карама - карши тарафга утади. Кесишган толала орка миянинг ён тизимчаларига давом этади. Кесишмаган тутамла эса орка миянинг олдинги тизимчалари таркибида йуналади. Узунчо44 миянинг олдинги юзасида олдинги ён эгат sulcus anterolateralis куринади. Бу эгатнинг латерал тарафида oliva деб номланган буртм жойлашади. Бу хосила тишсимон тузилишга эга булган кулранг модд nucleus olivaris хисобига хосил булади. Бу узаклар мувозана саклайдиган оралик марказ булиб хисобланади.
Узунчок миянинг орка юзасининг уртасидан орка мияда учрага урта эгат sulcus medianus posterior жойлашади. Ён тарафида эс ён эгатлар sulcus posteriolateralis учрайди. Урта ва ён эгатла орасида сезувчи утказув йулларига мансуб булган нозик дастала fasciculus gracilis ва понасимон дасталар fasciculus cuneatu жойлашади. Бу дасталарнинг юкори кисмида нерв хужайраларинин тупламидан хосил булган буртиклар учрайди. Нозик дасталар tuberculum gracilum билан, понасимон дасталар эса tuberculum cuneatu билан якунланади. Узунчок миянинг олдинги латерал эгатидан ти ости нервининг (XII жуфт) тутамлари чикади.
Орка ён эгатлар оливаларнинг оркасида жойлашган булиб, ти халкум нервининг (IX жуфт), адашган нервнинг (X жуфт), кушимч нервнинг (XI жуфт) толалари чикади.
Узунчок миянинг ичида мувозанат саклаш билан боглик узаклар, нафас ва юракнинг иши ва кон айланиш билан боглик булган марказлар жойлашади. Узунчок миянинг ичида мувозанатнинг оралик марказ булган nucleus olivaris, IX-XII жуфт бош мия нервларининг узаклари, нафас ва кон айланиш марказлари, турсимон холда жойлашга нерв хужайралар -formatio reticularis туплами учрайди.


Куприк - pons.

Куприкнинг пастки сохаси узунчок мия билан бирлашиб, юкоридан мия оёкчаларига давом этади. Ён тарафдан эса миячанинг урт оёкчалари воситасида куприк мияча билан туташади.
Куприкнинг олдинги юзасида кон томир жойлашадиган эга sulcus basilaris йуналади. Куприкнинг орка юзаси ромбсимон чукурчани ташкил килишда катнашиб, IV коринча бушлигига караган булади. Куприкнинг ок моддасини ташкил этишда, узунчок мияда куринган харакат ва сезув утказув йуллари катнашади. Куприк ичид V-VIII жуфт бош мия нервларининг узаклари жойлашади.
Узунчок мияда куринган тур фармациясини ташкил этадиган хужайралар куприк сохасида хам жойлашади ва formatio reticularis pontis дейилади.
Мияча- cerebellum.

Мияча - мувозанатни саклайдиган марказларни уз ичига олга аъзо булиб хисобланади. Миячада икки ён тарафда мияча ярим шарлар hemispheria cerebelli ва уларнинг орасида чувалчангсимон кисм vermis куринади. Ярим шарларнинг остки юзасида ажралиб турган булакча flocculus ва унинг рупарасида чувалчангсимон кисмидаги тугунч nodulus учрайди. Мияча миянинг кисмлари билан уч жуфт оёкчала воситасида узаро бириккан булади. Миячанинг юкори оёкчалари pedunculi cerebellares superiores - урта мия билан бирикади. Миячанин урта оёкчалари pedunculi cerebellares medius - воролий куприги била туташади. Миячанинг остки оёкчалари pedunculi cerebellaris inferior узунчок мия билан бирлашади. Миячанинг оёкчалари асосан о44 моддалардан ташкил топиб - утказув йуллардан иборат. Мияча яри шарларининг ички кисмида турт хил узаклар жойлашади. Ички сохад IV коринча чукки сохасига тугри келган чукки узаги nucleus fastigii, латералрок жойлашган шарсимон узак nucleus globosus, пробкасимон узак nucleus emboliformis ва энг чеккада жойлашга тишсимон узаклар nucleus dentatus куринади. Бу узакларнинг хаммаси мувозанатни бошкариш билан боглик булган холда филогенети жихатидан хар хил вазиятда хосил булган.
Чукки узаги ва булакча - энг эски хосила булиб, пастки табакали хайвонларда хам учрайди. Чувалчанг кисм, пробкасимон ва шарсимон узаклар янгирок хосила булиб, тананинг мувозанатини таъминлайди. Тишсимон узак билан мияча яримшарлари кул ва оёкнинг харакатини мувофиклаштирувчи марказлар булиб хисобланади. Миячанин кундаланг кесими кулранг моддалар билан ок моддаларнинг узар жойлашиши натижасида дарахтга ухшаганлигидан хаёт дарахти arbo vitae cerebelli номини олган.
IV коринча -verticulus quartus.

Ромбсимон миянинг пуфагидан тараккий этган: узунчок мия, куприк ва миячалар орасидаги бушлик IV коринчага айланади.
IV коринча олдинги сохада урта миянинг бушлигидан хосил булган мия сув йули aqueductus cerebri га давом этади ва III коринча бушлиги билан алока боглайди. IV коринчанинг пастки сохасид эса, коринча орка миянинг марказий канали билан туташади.
IV коринча бушлиги бош миянинг субарохноидал бушлиги била хам алока боглайди : коринча чодирининг чукки сохасидан apertur lateralis ventriculi quarti бошланади. IV коринчанинг туби ва то кисмларини ажратиш мумкин. Коринчанинг том кисмида юкориги чоди ва пастки чодирлар булади. Юкориги чодир velum medullare superiu - миячанинг юкориги оёкчалари орасида жойлашади.
Пастки чодир velum medullare inferius - жуфт хосила булиб, миячанинг булакчасигача тортилади ва шу чодир сохасида кон томи чигали tela choroidea ventriculi quarti жойлашади.
Ромбсимон чукурча fossa rhomboidea узунчок мия ва куприкларнинг дорзал юзалари хисобига хосил булади. Бу чукурчанин юкори кисмини миячанинг юкори оёкчалари хисобига, пастки чеккаларини эса миячанинг пастки оёкчалари чегаралаб туради. Ромбсимо чукурчанинг уртасидан утадиган эгат sulcus medianus чукурчан иккига ажратади. Эгатнинг икки ёнида, урта сохада учрайдиган буртик eminentia medialis кулранг модда хисобидан хосил булади. Б сохада VI ва VII жуфт бош мия нервларининг узаклари colliculu facialis жойлашади. Ромбсимон чукурчанинг пастки учи сохасид иккита учбурчаксимон юза куринади. Урта эгатга якинрок юза trigonum nervi hipoglossi сохасида XII жуфт бош мия нервининг узаклари жойлашади. Чеккарокда жойлашган учбурчак сохаси trigonu nervi vagi да эса X жуфт бош мия нервларининг узаклари жойлашади.
Ромбсимон чукурчанинг икки ён чеккаси сохасида VIII жуфт бош мия нервларининг узаклари жойлашадиган майдончалар area vestibularis куринади. Бу майдончалардан урта эгат тарафга йуналган тизимчалар striae medullares ventriculi quarti ромбсимон чукурчан юкориги ва пастки кисмларга ажратади.
Ромбсимон чукурча сохасидаги нерв узакларининг жойлашиш тартиби маълум конуниятга буйсинади. Жумладан мия пуфаги орка мияда узунчок мияга утиш сохасида букилганлигидан, пуфакнинг орка сохаси узаро узоклашиб, олдинги сохалар эса узаро якинлашади. Натижада орка сохада жойлашган сезувчи узаклар латерал тарафга утади. Урта сохада эса харакат нервларининг узаклари жойлашади. Орали44 сохада эса вегетатив нерв узакларига эга булган бош мия нервлар жойлашади. Шу сабабдан факат сезувчи нерв узаклари булган VII жуфт бош мия нерви латерал чунтаклар сохасида жойлашади. Фака харакат узакларига эга булган VI, XII жуфт бош мия нервлари урт эгат атрофидан бошланади. Бу нервларнинг орасида эса вегетати узаги булган VII, IX, X жуфт нервларининг хужайралари жойлашади.



Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish