Маъруз бошқариш тизимига кириш режа: 1


Берилган қиймат бўйича бошқариш



Download 12,32 Mb.
bet3/65
Sana09.07.2022
Hajmi12,32 Mb.
#764637
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   65
Bog'liq
Бошқариш тизимига кириш

Берилган қиймат бўйича бошқариш

Берилган қиймат бўйича бошқариш тамойиллари (2.4.а. бес.43) усулидан бири, бу тизим очиқ бошқариш тизими дейилади ва берилган қиймат Yzd - асосида бошқарилади.



2-расм. Очиқ тизим функционал схемаси:



3-расм. Берилган қиймат бўйича бошқариш.


Бошқариш тизимида берилган қиймат (зу) жараён ўтишида асосий кўрсаткич бўлса (3-расм.), бу бошқариш тизимида иситиладиган маҳсулот сарфи (ft) туртки сифатида қатнашади. Бу ҳолда бошқариш тизими туртки таъсири бўйича бошқарувчи бўлади ва 2-расмдаги чизма бўйича ташкил этилади. Бундай бошқариш тизими битта кўрсаткич бўйича бошқарилади, у оддий тизим бўлиши билан бирга қатор камчиликларга эга, тизимдаги бошқа кўрсаткичлар орқали ҳосил бўладиган турткилар ҳисобга олинмайди (3-расм), энг асосийси тизим чиқиш кўрсаткичи Y(τ) бошқариш сигналига таъсир этмайди.


Бу камчиликни йўқотиш учун тескари алоқа усули қўлланилади (4 - расм). Бу усулни фарқ бўйича (отклонения) бошқариш деб ҳам аталади. Баъзи авторлар бундай бошқариш тизимини ёпиқ (замкнутий) тизим деб юритадилар. Бу тизимда бошқариш функцияси берилган топшириқ ва тизим ҳолат кўрсаткичи (YT – Y3=∆φ) айирмаси асосида қурилади ва тескари алоқа занжирли бошқариш тизими дейилади. Бундай тизим функционал схемаси 4– расмда кўрсатилган:



4- расм. Ёпиқ тизимнинг функционал схемаси
Тизимнинг элементлари: ОУ – бошқариш объекти; ЗУ – задающее устройство; R – регулятор; СУ- солиштирувчи қурилма; ИПУ-
Координата (переменные) тизими: g(t) – бериладиган қиймат (бошланғич қиймат); y(t) – бошқарилувчи (регулируемая) величина; f(t) – ташқи туртки; u(t) – бошқарувчи тасир.


МАъруза № 2
2. Бошқариш. Кимё саноатида бошқариш тизимлари.
Хозирги кунда қуйидаги бошқариш тизимлари мавжуд;
*АСУП –корхоналарни автоматик бошқариш тизимлари;
*АСУТП –технологик жараёнларни автоматик бошқариш тизимлари;
*САР –локал технологик тизимларни автоматик ростлаш.
Кимйовий корхоналар коп погонали бошкариш тизимлари коллашади.Енг паст погонада технологик жарайонларни ростловчи тизимлар махсус йоловчи ростловчи бошкарувчи курилмалар бошкарувчи махсус программалар ва хисоблаш техникаси йордамида амалга оширилади.
Бошкариш тизими хозирги куунда бошкаришнинг йукори погонасига котарилиб суний интелектдан фойдаланилмокдфю
Бошкариш тизиминиг бошкарадиган вазифалари.
Масофадан туриб бошкариш афтоматлаштириш ва бошкариш.
Курилма холати хактда хабар бериш жарайон параметрларини кузатиш техпологик жарайонларни аварийа холатини олдини олиш
Атроф мухитга чикариладиган газ суйуклик каби зарарли чикиндиларни камайтириш
Ахборотларни ЭВМ кайта ишлаб технологик жарайон режимларини оптималлаштириш
Курилмалар холатини текшириш ва тамирлаши ишларини шакиллантириш
Корхона екологик корсаткичларини йахшилаш
Корхона махсулотини сифатини йахшилаш ва тан нархини камайтириш.
Бошқарилаётган қурилма холати ўзгаришига икки хил туртки тасир этиши мумкин; биринчиси бошқарувчи таъсир; иккинчиси ташқи таъсир бу иккала таъсир кириш сигналлари хисобланади.Кимё технологияда бу кириш сигналлар бошқарувчи таъсир деб химобланади ва жараёндаги моддий ва энергетик манъбалар оқимини ўзгартиради.
Бошқариш тизимлари. Бошқариш тизимида жараёнга (қурилмага) йўналтирилган тасир асосан жараённи бошқаришга (ёки бирор қийматда ушлаб туришга ) йўналтирилган бўлади.
Берилган тасир бўйича бошқариш. Берилган тасир бўйича бошқариш энг содда бошқариш бўлиб бошқариш очиқ (разомкнутая) дейилади.Бундай тизим
(расм 5 ) хар томонлама ўрганилган қурилмада қўлланилади хамда тизим ташўи тасири ўзгармас бўлиши керак.


Расм. 5. Автоматик бошқарув тизим структуравий схемаси.


а- берилган қиймат бўйича бошқарув б – ташқи туртки бўйича бошқарув
в- фарқ бўйича бошқарув г- мураккаб бошқарув. ( ОУ-бошқарилувчи қурилма УУ- бошқарувчи қурилма)



Download 12,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish