Маъруза – Алгоритмлаш асослари Режа



Download 482,51 Kb.
bet1/7
Sana23.02.2022
Hajmi482,51 Kb.
#135581
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
2 5442904735872975735


Маъруза – 2. Алгоритмлаш асослари
Режа:

  1. Алгоритм тушунчаси

  2. Алгоритмнинг асосий хоссалари

  3. Алгоритмнинг тасвирлаш усуллари

  4. Чизиқли алгоритмлар

  5. Тармоқланувчи алгоритмлар

  6. Такрорланувчи алгоритмлар

  7. Ичма-ич жойлашган циклик алгоритмлар

  8. Рекуррент алгоритмлар.

  9. Такрорланишлар сони ноъмалум бўлган алгоритмлар.

  10. Кетма-кет яқинлашувчи ёки итерацион алгоритмлар.

1. Алгоритм тушунчаси


Юқорида қайд қилганимиздек, қўйилган бирор масалани ЭҲМда ечиш учун, аввал унинг математик моделини, кейин алгоритмини ва программасини тузиш керак бўлади. Бу учликда алгоритм блоки муҳим аҳамиятга эга. Энди алгоритм тушунчасининг таърифи ва хоссаларини баён қиламиз.


Алгоритм бу олдимизга қўйилган масалани ечиш зарур бўлган амаллар кетма-кетлигидир.
Масалан квадрат тенгламани ечиш учун қуйидаги амаллар кетма-кетлиги зарур бўлади:
1. а,в,с- коэффииентлар берилган бўлсин,

  1. берилган а,в,с- коэффииентлар ёрдамида дискриминант

Db2-4ac ҳисобланади,

  1. D>0 бўлса

  2. D<0 бўлса ҳақиқий ечим йўқ


Мисол сифатида яна берилган а, в, с томонлари бўйича учбурчакнинг юзасини Герон формуласи бўйича ҳисоблаш масаласини кўриб ўтайлик.



  1. а, в, с –учбурчакнинг томонлари узунликлари,

  2. р (авс)2 –периметрнинг ярми ҳисоблансин,

  3. Тp(р-а)(р-в)(р-с) ҳисоблансин,

  4. S Т ҳисоблансин.

Юқоридаги мисоллардан кўриниб турибдики, алгоритмнинг хар бир қадамда бажариладиган амаллар тушинарли ва аниқ тарзда ифодаланган, ҳамда чекли сондаги амаллардан кейин аниқ натижани олиш мумкин.


Зикр этилган, тушинарлилик, аниқлик, чеклилик ва натижавийлик тушунчалари алгоритмнинг асосий хоссаларини ташкил этади. Бу тушунчалар кейинги парарафларда алоҳида кўриб ўтилади.
Алгоритм сўзи ва тушунчаси IX асрда яшаб ижод этган буюк аллома Муҳаммад ал-Хоразмий номи билан узвий боғлиқ. Алгоритм сўзи Ал-Хоразмий номини Европа олимлари томонидан бузиб талаффуз қилинишидан юзага келган. Ал-Хоразмий биринчи бўлиб ўнлик саноқ системасининг тамойилларини ва ундаги тўртта амалларни бажариш қоидаларини асослаб берган.
Мустақил бажариш учун топшириқлар:

Download 482,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish