Матншунослик фани адабий манбашунослик ва матншуносликнинг назарий муаммолари, хусусан, қадим қўлёзма меросимиз манбалари устида илмий фаолият олиб бориш малакасини шакллантириш, араб имлосига асосланган эски ўзбек ёзувини эркин ўқий олиш



Download 2,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/115
Sana12.06.2022
Hajmi2,58 Mb.
#660050
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   115
Bog'liq
11111 . Matnshunoslik fan siratida



1.
Matnshunoslik fan siratida 
МАТНШУНОСЛИК 
Матншунослик фани адабий манбашунослик ва матншуносликнинг назарий 
муаммолари, хусусан, қадим қўлёзма меросимиз манбалари устида илмий 
фаолият олиб бориш малакасини шакллантириш, араб имлосига асосланган эски 
ўзбек ёзувини эркин ўқий олиш, матншунослик назарияси ва амалиёти каби 
масалаларни ўрганишни ўз ичига олади.
 
 
Мавзуларнинг кенгайтирилган баёни 
 
1-мавзу: Матншунослик илмининг назарий ва амалий асослари 
 

Манба ва матн тушунчаси 

Мумтоз адабий манбаларни ўрганиш методологияси 

Матншунослик тадқиқ объектлари ва фаолият доираси
Ҳар қандай атаманинг ясалишида сўзнинг луғавий маънолари негиз вазифасини 
ўтайди. Шу негиз атрофида муайян тушунча барқарорлашади ва янги ном билан 
атала бошлайди. Фикр, қараш, ёндашувларнинг ўзаро келишуви, шартлашуви 
остида содир бўладиган бу жараён ихтиёрий тарзда кечади. Мисол учун 
манба
ва 
матн
сўзларининг истилоҳга айлангунча давом этган тадрижини кузатайлик. 
Арабча “оқиб чиқмоқ”, “бошланмоқ”, “отилиб чиқмоқ”, “келиб чиқмоқ” 
маъноларини англатувчи 
набаъа 

ََعَبَن
) феълидан “оқиб чиқиш жойи”, “бошланиш 
нуқтаси” “булоқ”маъносидаги 
манба

عَبْنَم
) сўзи ясалган. Ҳар қандай ҳаракат, 
воқеа-ҳодисанинг бошланғич нуқтаси, аввали, бошига нисбатан қўлланган бу сўз 
маълум соҳа кишиларининг ихтиёрига биноан ижод маҳсули тушунчасида 
қарорлашди ва “манба” дейилганида муайян 
асар
(китоб) тушунила бошлади.
Мутолаа қилинган китоб ўз ўқувчиларида турли хил ўхшаш ва фарқли 
фикрларни уйғотади. Фикрларнинг ўхшашлиги 
қарашлар
ни, фарқлилиги 
ёндашув
ларни юзага келтиради. Бу жараён бамисоли китобдан китоблар отилиб 
чиқаётган, асардан асарлар тармоқланиб, тошиб оқаётган оқимга ўхшайди. 
Энди 
матн
сўзи хусусида тўхталадиган бўлсак, арабча изоҳли луғатларда бу сўз 
“нарсанинг устки, юза қисми” деб таърифланган. Масалан, ернинг устки қаттиқ 
қисми (

Download 2,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish