Мавзу : карбонил бирикмалар ва уларга хос бўлган реакциялар маърузага ажратилган вакт 2 соат



Download 426,5 Kb.
bet4/7
Sana24.02.2022
Hajmi426,5 Kb.
#215740
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
5 КАРБОНИЛ БИРИКМАЛАР ВА УЛАРГА ХОС БУЛГАН

нуклеофил ўрин олиш реакциялари


Галогенангидридларнинг хосил бўлиши. Галогенангидридлар R¾CO¾Hal кислотага фосфорнинг галогенли бирикмалари (PCl5, PCl3) ни ёки тионил хлорид (SOCl2) ни таъсир эттирилганида хосил бўлади.


Галогенангидридлар жуда беқарор моддалар хисобланаиб, улар сув таъсирида водород хлорид ва тегишли кислотага парчаланади:

Галогенангидридлар турли моддалар молекуласига кислота колдиғни киритиш (ациллаш) билан борадиган синтезларда кенг ишлатилади.


Ангидридларнинг хосил бўлиши. Карбон кислота гидроксили водородининг кислота колдиғи билан алмашинишидан кислота ангидридлари хосил бўлади. Амалда кислота ангидридлари кислота галогенангидридларига шу кислотанинг тузини таъсир эттириб олинади:

Яна органик ва минерал кислота қолдиқларидан ташкил топган аралашган ангидридлар хам мавжуддир. Ана шундай аралашган ангидридларга мисол қилиб ацетилнитрат СН3СООNO2 ва ацетилфосфат ларни кўрсатиш мумкин. Организмда борадиган биокимёвий жараёнларда ацетилфосфат, алмашинган ацилфосфат ва алмашинган ацетилфосфат айникса мухим ўрин эгаллайди:
(R – аденозин нуклеозиди колди²и, R’ – карбон кислота радикали).
Бу бирикмалар организмда аденозинтрифосфат (АТФ) нуклеотидидаги Р – О боғларнинг ацилат – ионлар таъсирида узилиши натижасида хосил бўлади.
Алмашинган ацилфосфатлар метаболитлар бўлиб, улар иштирокида организмда кислота қолдиқлари турли брикмаларнинг гидроксил, тиол ва аминогурухларига кўчиб ўтади. Фосфорда ва карбонилнинг sp2-гибридланган углерод атомида борадиган нуклеофил ўрин олиш реакциялари осон кечади, чунки фосфат-ионлари осон кетувчи гурухлар туркумига киради.


Мураккаб эфирлар ва тиоэфирларнинг хосил бўлиши. Карбоксилдаги гидроксилни спирт колди²и билан алмашиниши мураккаб эфирлар хосил бўлишига олиб келади:

R¾C¾OH ® R ¾C¾OR'


|| ||
O O

Одатда, мураккаб эфирлар кислота ва спиртни ўзаро таъсир эттириш йўли билан олинади. Бу реакция этерификация реакцияси дейилади. Этерификация реакцияси катализаторлар иштирокисиз жуда секин боради, чунки карбон кислоталардаги карбонил гурух жуда суст фаолликка эга. Бироқ водород ионлари иштирокида этерификация реакцияси тезлашади. Н+


СН3 – СООН + СН3ОН СН3 – СООСН3 + Н2О
Метилацетат


Сульфат кислота фақат катализатор сифатида эмас, балки сувни бириктириб олувчи модда сифатида хам таъсир қилади, натижада, қайтар реакциянинг кимёвий мувозанати мураккаб эфир хосил бўлиш томонга силжийди.
Мураккаб эфирларнинг ўзига хос энг мухим хоссаларидан бири уларнинг гидролизланишидир. Гидролизланиш натижасида дастлабки кислота ва спирт хосил бўлади:

Н2О + R¾C¾O¾R' ® R¾C¾OH + R' ¾OH


|| ||
O O

Гидролиз минерал кислоталар ёки ишқорлар иштирокида тезлашади. Мураккаб эфирлар ишқорлар иштирокида гидролизланганда реакциянинг тезлиги ортиши билан бир қаторда уларнинг ўзи хам реакцияга киришиб, туз ва спирт хосил қилади.


R¾C¾O¾R' + NaОН ® R¾C¾ONa + R' ¾OH


|| ||
O O
Қоида карбон кислота тиоэфирлари, галогенангидридлари, ангидридлари ва амидлари учун хам таалуқлидир. Ишқор таркибидаги кучли нуклеофил реагент ¾ ОН- келтирилган моддалар масалан, мураккаб эфир карбонилидаги углерод атоми билан бирикиб оралиқ махсулот хосил қилади, сўнгра оралиқ махсулот, ўз навбатида, ацилат – ионга ажралади:



Download 426,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish