Мавзу-2 Ўсимликлар ҳужайрасининг физиологияси



Download 0,77 Mb.
bet1/7
Sana11.07.2022
Hajmi0,77 Mb.
#776872
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
2-мавзу

Мавзу-2 Ўсимликлар ҳужайрасининг физиологияси.


Ҳужайрани очилиш тарихи сизларга маълумки, Левен Гук, ўзини такомиллаштирилган микроскопида пўкак ҳужайрасини ўганаётиб қўллаган термини ҳужайра яъни грекча Цитос - ҳужайра, лотинча - Cеллула. 1839 йилда М.Я.Шлейден ва Т.Шванлар тамонидан яратилагн ҳужайра назариясини таълимоти яратилгандан сўнг, ҳужайра барча тирикликка хос бўлган универсал орган эканлиги тан олинди. Бу маълумотлар Сизларга ўрта мактабдан маълум. Ҳужайра таълимотида прокариотлар - шакилланган ядрога эга бўлмаган организмлар, эукариотлар шакиллнган ядрога эга бўлган ҳужайраи организмлар, киради. Ҳужайра девори-қобиқ билан ўралган вакуола, протопласт, уни таркибига микроскопик тузилмалар (ядро, хлоропласт, митох.), цитоплазма унинг таркибиган микроскопик ва ультромикроскопик тузилмалар (Энд. тўр, Голджи аппар., рибосома ва қолган бошқа органеллар.)
|-------------------Ҳужайра----------------------|
Ҳ-ра девори вакуола
Протопласт
| ↘
Цитоплазма
Микроскоп.тузилма | ↘
| | | Ул.мик.туз. гиалоплазма
ядро хл-плст митох |
эдоплаз.тўр

рибосома
Ҳужайра девори: мустахкамликни таъминлайди, ҳужайра ичида осмотик босим ҳосил қилади, гидростатик босимдан ва турли хил инфекциялардан, механик таъсирлардан сақлайди.
Таркиби: целлюлоза бетта-D глюкозадан, иборат бўлган узун занжир ҳосил қилади ва булар билан бирга гемицеллюлоза, пектин моддалари, лигнин,суберин, кутин, восклардан ташкил топган узун занжир (мицелла) ҳосил қилади.
Ҳужайра деворини тузилиш схемаси:
1-ўрта пластинка, 2-бирламчи девор,
3-иккиламчи девор; плазмадесма иккита поралар билан.
Ҳужайра деворини ташкил этувчи моддалар
1.макрофибриллар;2.микрофибриллар; 3.целлюлоза молалари;4-мицелла
Ҳужайра деворини ҳосил бўлишида Голжи аппаратидан плазмалеммага полисахарид молекулалари, оқсиллар тўхтовсиз ташиб ўтилади. Бу ерда визикулалар плазмалемма билан бирикади. Уларни таркибидаги моддалар чиқиб, ҳужайра девори ҳосил бўлишида фойдаланади. Шундай тарзда ҳужайра девори шакилланади ва натижада организмда моддалар алмашинуви содир бўлади. Ҳужайра ичидаги органлараро моддалар алмашинуви содир бўлиши учун поралар шакилланади ва органоидлар бир-бири билан плазмадесмалар пора орқали боғлиши орқали эса, ҳужайралараро моддалар алмашинуви пайдо бўлади. Ҳужайра мебранаси 60% оқсилдан, 30% липидлардан, 2-10% углевод, калий ва магний ионлари, боғланган сув 30% атрофида (қуруқ массасидан) ташкил қилади.
Организм ҳужайраиларининг бир бири билан боғланишининг 4 хил йўналиши мавжуд:
Илдиз хужайралари оркали сувннинг харакат йўллари :
а-апопласт йўл, ҳужайра пўсти; б – симпласт;
в – цитоплазма, вакуола;
1- ҳужайра деворлари билан боғланган бўлса апопласт, боғланиш, апопласт - бу ҳужайраларнинг эркин бўшлиғи, ҳужайра органоидларини оралиғи, ксилемани ўлган тўқмалари апопласт деб номланган.
2-цитоплазма орқали боғланган бўлса симпласт, симпластплазмадесма бириктирган ҳужайра протопластларининг йиғиндиси симпласт дейилади.
3 - эндоплазматик тўр орқали боғланиш,
4 - плазмодесмалр орқали боғланиш.

Download 0,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish