Мавзу: Гидросфера, уни пайдо булиши, шаклланиши, ундаги сувнинг турлари ва захиралари


Ерда сувнинг пайдо бўлиши ҳақида бешинчи фараз



Download 1,85 Mb.
bet3/4
Sana28.02.2022
Hajmi1,85 Mb.
#473756
1   2   3   4
Bog'liq
2 Maruza Фаразлар

Ерда сувнинг пайдо бўлиши ҳақида бешинчи фараз

  • Бешинчи фараз. Ернинг ярим шарлар харитасида Америка қитъаларининг қиргоқ чизиқлари билан Африка ва Евро-Осиё қитъаларинг қирғоқ чизиқларининг ғаройиб ўхшашлиги;
  • 250 миллион йил аввал Ерда ягона яхлит қитъа бўлган. Кейин, номаълум сабабларга кура у дарс кетган ва унинг кисмлари бир-биридан узоқлаша бошлаган. Китъани бир вактлар яхлитлилигини улардаги фауна ва флора хамда киргокларни геологик структураларини ухшашлиги хам тасдиклайди.
  • Таажжуб; қандай қилиб илдизлари бир неча ўн километрлар чукурликда бўлган қитъалар бўлаклари бир-бирларидан узоқлашишлари мумкин? ва нима уларни харакатга келтиради?
  • Сунгги йиллар тадкикотлари тасдиклади: ха, китъалар "сузаяптилар", улар орасидаги масофа доимий кўпаймокда. Китъаларни (харакатини) силжишини ерни кенгайиш гипотезаси билан тушинтириш мумкин.
  • Гипотеза таъкидлайди: бирламчи ер хозиргига нисбатан (бир мунча) икки марта кичик радиусга эга булган. Ўшанда ягона яхлит булган китъалар планетани хар томондан ўраб олган. Океанлар бўлмаган.

Ерда сувнинг пайдо бўлиши ҳақида бешинчи фараз

  • Протеразой ва мезазой чегарасида (250-300 млн. йил илгари) ер кенгая бошлади. Ягона яхлит китъа дарз кетди, дарзлар сув билан тулиб океанларга айланди. Хозирги давргача ерни радиуси икки марта узайди! Улчовлар планетани кенгаяётганини курсатади!
  • Планета нега кенгаймокда?
  • Маълумки коинот атомлар сони буйича 98% водороддан ташкил топган. Ер хам атомлар сони буйича 98% водороддан ташкил топган. Қуёш тизимидаги планеталар каби ерга хам совуқ космик чанглар заррачалари кириб келган. Бу заррачалар орасида эса металлар хам бўлган.
  • Маълум бўлишича, металлар ўзларини хар бир хажмига – ўн, юз ва хаттоки минг баробар кўп хажмда водород ютиш хоссасига эга экан. Металл канчалик кўп микдорда водородни бирлаштириб олса, у шунчалик ихчамлашар экан, яъни уз хажмини кичрайтирар экан. Бошка металларга келсак (масалан, темир, никел) улар 1 кгс/см2 кучдаги нормал босимда ўз хажмини деярлик ўзгартирмайди.

Download 1,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish