Мавзу: Кириш. Фан мақсади, вазифаси ва долзарблиги. Моделлаштириш назариясининг асосий тушунчалари ва моделлаштириш турлари


Моделлар ва моделлаштириш кўринишлари



Download 36,25 Kb.
bet2/4
Sana12.06.2022
Hajmi36,25 Kb.
#658945
1   2   3   4
Bog'liq
1-мавзу

2. Моделлар ва моделлаштириш кўринишлари

Моделлар қандайдир физик объектлар ёрдамида реализация қилиниши – физик моделлардан иборат бўлиши ва бирор формаллашган тилда ифодаланувчи абстракт объектлар – абстракт моделлар сифатида берилиши мумкин.


Физик модел деб, одатда, оргиналга эквивалент ёки ўхшаш, аммо бошқа физик табиатга эга системага аталади.
Абстракт моделлар жумласига моделлаштириш объектининг тавсифлайдиган математик ифодалар киритилиши мумкин. Улар математик моделлар синфига тегишли.
Математик модел – берилган объектнинг муайян хоссаларини ўрганиш максадида унинг тадқиқотчи-субъект томонидан қандайдир формал (математик) система ёрдамида қуриладиган образидир.
Системани абстракт ифодалаш воситаларига кимёвий формулалар, схемалар, чизмалар, хариталар, диаграммалар ва шу кабилар тилини киритиш мумкин.
Физик моделларнинг кўринишлари: а) натурал; б) квазинатурал; в) масштабли; г) аналогли.
Натурал моделлар — бу реал (моддий) тадқиқ этилаётган системалар(макетлар, тажриба нусхалар). Улар оргинал билан тўлиқ адекватлик(мослик) хусусиятига эга, аммо қиммат.
Квазинатурал моделлар — натурал ва математик моделлар мажмуасидан иборат. Бундай кўринишдаги моделлардан система кисмининг моделини, унинг тавсифи мураккаб бўлгани учун, математик ифодалаб бўлмаган ҳолда(инсон оператор модели) ёки системанинг бир қисми бошка қисмлари билан ўзаро боғланишда тадкик килиниши керак бўлиб, аммо улар ҳали мавжуд эмас ёки уларни қўллаш кимматга тушадиган холда фойданалилади (хисоблаш полигонлари, бошкарувнинг автоматлаштирилган тизими).
Масштабли моделлар — физик табиати оргинал каби бўлган, лекин ундан масштаби билан фаркланадиган системалардир(кичиклаштирилган объектлар, объектларнинг ҳаракатланувчи моделлари). Масштабли моделлаштиришнинг методологик асосини ўхшашлик назарияси ташкил этади.
Аналогли моделлар деб оргиналдан фарқ қиладиган физик табиатга эга бўлган, лекин фаолият жараёни билан оргиналга ўхшаш системаларга айтилади. Анологик моделни ҳосил қилиш учун ўрганилаётган системанинг математик тавсифи керак. Анологик моделлар сифатида механик, гидравлик, пневматик ва электрик системалар қўлланилади.



Download 36,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish