Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Чекланган ицтисодий ресурслардан самарали фойдаланиб


bet5/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Чекланган ицтисодий ресурслардан самарали фойдаланиб,
кишиларнинг яшаши, камол топиши учун зарур булган цаётий
воситаларни ишлаб чицариш ва истеъмолчиларга етказиб бе-
ришдан иборат бир-бири билан боглиц булган турли фаолият-
ларни бирлаштирувчи ицтисодий тизимга ицтисодиёт дейилади.
Ицтисодиёт инсон цаётининг асосини 
ташкил этади ва у 
инсонсиз, унинг мехнат фаолиятисиз мавжуд булмайди:
Атоцли маърифатпарвар ватандошимиз Абдулло Авлоний 
ицгисодга шундай таъриф беради: 
«Иктисод - деб пул ва мол
каби неъматларнинг цадрини билмоцца айтилур. М ол цадрини
билувчи кишилар уринсиз ерга бир тийин сарф цилмас, урни
келганда сумни аямас1».
Ицтисодиёт ривожланиш даражасига цараб турли даврлар- 
да ва турли мамлакатларда 
анаънавий ицтисодиёт, маъмурий
буйруцбозликка асосланган ицтисодиёт, бозор (аралаш) ицти-
содиётдан иборат булади.
Кдмров даражасига цараб ицтисодиёт; корхона, (фирма) 
ицгисодиёти, оила ицгисодиёти, тармоц ицгисодиёти, мил­
лий ицтисодиёт, жахон ицгисодиётига булинади. Ицгисодиёт- 
да уларни яхлитлаштириб микроицгисодиёт, мезоицгисоди- 
ёт, макроицгисодиёт, мегаицгисодиёт деб юритилади.
МИКРОИКТИСОДИЁТ 
- бошлангич хужалик бугинлари
- алохида фирма, бирлашма хужаликлар фаолиятини тацлил 
этади.
МЕЗОИКТИСОДИЁТ 
- миллий ицгисоднинг алохида со-
1 Абдулла Авлоний. «Туркий Гулистон ёхуд ахлок,»- Т. 1992 йил, 23-бет. 

- 7
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Халари ёки хал к; хужалиги тармокдарининг ривожланиш кону- 
ниятларини урганади. (Масалан: агросаноат мажмуаси, ХУДУ- 
дий иктисод муаммолари)
МАКРОИКГИСОДИЁТ - миллий иктисодиётни яхлит шак­
лда жамиятнинг бойлиги, даромади, иктисодий Усиш омил- 
лари ва суръатларини урганади. Инфляциянинг олдини олиш, 
иш билан бандлик, ишсизлик масалаларини, тадбиркорлик- 
ни рагбатлантириш, пул муомаласи, иктисодий ва молиявий 
баркарорлик, молия-кредит, ижтимоий \и м оя масалалари 
конуниятларини тахдил этади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish