«Мехнат мухофазаси» фанидан Маъруза матни



Download 124 Kb.
bet4/4
Sana25.02.2022
Hajmi124 Kb.
#309069
1   2   3   4
Bog'liq
90 Avto Mexnat muh

Пм = Мп 1000 / Р


Бу ерда: Мп -хисобот даврдаги бахтсиз ходисаларни моддий окибатлари, сум
Хисобот даврдаги бахтсиз ходисалардан огохлантириш харажатлари курсаткичи, сум:
Пзх= 3 1000 /Р
Бу ерда: 3 -хисобот давридаги бахтсиз ходисалардан огохлантириш харажатлари.
Худди шундай купчилик шикастланишни келтириб чикарувчи омиллар нисбий курсаткичлари ва асосий бахтсиз ходисалар сабаблари аниклаш мумкин. Бу хамма маълумотлар 9-т формадаги хисоботда акс эттирилади.
Ишлаб чикаришдаги умумий касалланишларни статистик услубида анализ килишда маълумотлар №16 формада кайта ишланади:
Ич.с.-ходисалар частотаси курсаткичи ёки Ич.д-хар 100 ишчига туцри келувчи мехнатга лаёкатсиз кунлари:
И = Б 100 / Р: И = Д 100 / Р,
Бу ерда: Б-касалланиш холлари сони,
Д-хисобот давридаги касал кунлари сони
Р-хисобот даврдаги уртача руйхатдаги ишчилар сони.
Касалликнинг хар бир холдаги уртача чузилиш курсаткичи (касаланиш даражаси курсаткичи)
II = Д/Б,
Бу ерда: Д- вактинча мехнатга кобилиятсиз кунлари сони.
Яна касалланишни таксимланиш курсаткичи (касаланиш структураси аникланади), хар бир ишга чикмаган кунлари сони курсаткичи, ва яна мехнатга кобилиятсизлиги фоизини характерловчи курсаткичлар хам ишлатилади.
Касб касалликлари сони унча куп эмаслиги сабабли касб касалликлари курсаткичи 100 га эмас, балки 1000 ёки 10000 ишчига. Соцликни саклаш вазирлиги буйруци асосида олдидан ва маълум даврларда тиббий курикдан утганлар ёки утадиганлар хисобланади. Бундай маълумотлар булмаганда хисо китоб учун ишлаб чикаришда ва курилиш монтаж ишларида бевосита банд булган ишчилар уртача руйхатдаги сони ишлатилади.



    1. Касб касалликлари ва ишлаб чикариш шикастланишлари сабаблари.

Бахтсиз ходисани текширишни нисбатан кейин ва жавобгарлиги боскичи булиб сабабларини аниклаш хисобланади. Жуда куп холларда шу ерда купол холларга йул куйилади. Бу эса албатта шикастланишга карши хакикий тадблирларни ишлаб чикишга имкон бермайди.
Бахтсиз ходисани сабабини аниклашда системали анализ килиш методларидан бири-тармокли режалаштириш ва бошкариш усули ёрдам бериши мумкин. Бахтсиз ходисани сабабини аниклаш учун тескари тартибда тармок модели тузилади: шикастланиш олган пайтдан шуни келтириб чикарган ходисаларга караб.
Сабабини очиб бериш методикаси 2 кисмдан иборат: вазиятни тармокли моделини тузиш ва шу моделни анализ килиш. Моделни анализ килиш икки йуналишда олиб борилади: Хавфли зоналарни мавжудлиги ёки пайдо булиш сабабини аниклаш ва кутариш, яъни ишчини бу хавфли зонада турини келтириб чикариш сабларини курсатиш.
Бу методни авторларидан бири В.А. Ачин сабаблар бир-бирига боцликлигини туртта асосий формасини курсатади: (Ойдин туцри бурчак билан хавфли вазиятни ривожланишга туртки берувчи бошланцич сабаб, кора билан буялган-бевосита шикастланишни келтириб чикарган охирги сабаб, айлана билан эса сабабларни тугаллана бориши белгиланган):
Кетма-кетлик (1-расм, а), бунда биринчи сабаб иккинчисини, иккинчиси учинчисини ва хакозо, токи шикастланишга олиб келган охирги сабабгача;
Параллел (1-расм, б), бу икки ёки бир неча бир-бирига боцлик ёнма-ён сабаблар ва охирида шикастланишга олиб келган битта умумий сабаб.
Доирали (1-расм, в), бунда биринчи сабаб иккинчисини, иккинчиси учинчисини ва хакозо, токи охирги сабабгача, ва бунинг натижасида навбат билан биринчисини, биринчи иккинчисини ва хакозолар бир-бирини ривожлантириб, качонки шулардан бири бахтсиз ходисага олиб келгунча кадар давом этади.
Концентрик (1-расм, г), бунда кандайдир бир омил бир нечта сабаб манбаи булиб, ва ёнма-ён ривожлана бориб ва нихоятда шикастланишга олиб келувчи асосий битта сабабни келтириб чикаради.
Курсатилган турли куринишлардаги бир-бирига боцлик сабаблар формалари мурракаб тармокли моделни элементлари булиб хизмат килиши мумкин.

Саволлар.



  1. Узбекистонда содир булган бахтсиз ходисалар туцрисида маълумот беринг?

  2. Ишлаб чикишдаги касалликлар ва шикастланишлар кандай гурухларга булинади?

  3. Ишлаб чикишда бахтсиз ходисаларни кандай хисобга олинади?

  4. Шикастланиш оцирли кандай асосланади?

  5. Мехнат кобилиятлик кандай аникланади?

  6. Бахтсиз ходиса содир булганда кандай хужжатлар тузилади?

Адабиётлар


[4]-55-61 б.
[5]-38-54 б.
Адабиётлар



  1. Узбекистон Республикасининг Конститутцияси. «Узбекистон», 1992 йил.

  2. Узбекистон Республикасининг мехнатни мухофаза килиш туцрисидаги конуни. Тошкент 1993 йил.

  3. Узбекистон Республикасининг стандартлар туцрисидаги конуни. Тошкент 1993 йил.

  4. Узбекистон Республикасининг мехнат кодекси. «Адолат» Тошкент 1996 йил.

  5. А.И.Салов «Охрана труда на предприятиях автомобилного транспорта» М. «Транспорт» 1985.

  6. Г.Ф.Денисенко «Охрана труда» изд. «Вхсшая школа» М., 1985 г.

  7. Е.Я.Юдин «Охрана труда в машиностроении» изд. «Машиностроение» М., 1993

  8. Ю.Г.Сибаров «Охрана труда на железнодорожном транспорте» изд. «Транспорт» М., 1981 г.

Ushbu ma`ruza matnlari to`plami kasb-hunar kollejlari talabalariga Avtomobillarga texnik xizmat ko`rsatish yo`nalishlariga mehnat muhofazasi fani bo`yicha mashg`ulotlarni o`tish uchun tayyorlangan bo`lib, uning to`liq matni 75 sahifadan ortiq. Qaolgan qismini olish uchun bizga murojaat qiling.
Qashqadaryo viloyati, Koson kompyuter texnologiya kasb-hunar kolleji maxsus fanlar o`qituvchisi – Mamatqulov Ulug`bek Boboqulovich.
Tel: +99875 313 23 22





Download 124 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish