Миср, Пергам, Грек-Бактрия, Парфея, Салавкийлар, Македония


«Самофракияли Нике» щайкали. Милос Афродитаси



Download 334,17 Kb.
bet3/5
Sana14.05.2022
Hajmi334,17 Kb.
#603784
1   2   3   4   5
Bog'liq
Милоддан аввалги 336 йили Македония подшоҳи Искандар

«Самофракияли Нике» щайкали. Милос Афродитаси
Эллинизм даврида портрет санъати катта ютуқларга эришди. Классика даври портрет санъатига хос фазилатлар, умумлашма идеал образ яратиш борасидаги принциплар бу даврда тасвирланувчининг индивидуал хислатларини чуқурроқ очиш, маьнавий қиёфасини ишонарли талқин этиш тамойиллари билан алмашди, бу хусусият эллинистик Греция санъатида сезилади. (Масалан, Сенека портрети, мил. авв. Ill—II асрлар.)
Сенека портрети, эр. ав. Ill—II асрлар.
Пергам бадиий мактаби асарларида, аксинча, драматизм кучли бўлиб, кўпроқ Скопас анъаналари таъсири сезилади. Бу мактабнинг нодир ёдгорлиги Пергам акрополидаги «Зевс мехроби» нинг ишланган маъбудаларнинг гигантлар билан олиб борган жангини акс эттирувчи фриз хисобланади.Бизгача бир мунча яхши етиб келган бу композиция, умуман, жахон санъатнинг шох асарларидандир. Мехроб Пергам подшосининг гал қабилалари устидан эришган ғалабасига бағишланган. Фриз кўпроқ горельеф тарзида бажарилган, лекин айрим образлар думалоқ хайкалтарошликка хам ўтиб кетади. Узунлиги 120 метр, баландлиги эса 2,3 метр бўлган бу фризда Олимп маъбудаларининг уларга қарши исён кўтарган гигантлар билан олиб борган аёвсиз кураши ва қасос олишлари хақида хикоя қилинади. Афсоналарга кўра, ер худоси Геянинг ўғиллари - гигантлар Олимп худоларига қарши исён кўтарадилар, лекин улар билан бўлган шиддатли жангда енгиладилар. Пергам мехроби фризида ана шу воқеа ўз ифодасини топган. Жанг қизғин. Худолар ва гигантлар бу жангда қўшилиб кетишган бўлиб, ягона композицияни ташкил этадилар. Шу билан бирга, худоларнннг ғалабаси аён. Асарда дахшат, важохат ва азобланиш, қурқиш, кучли ғазаб ва нафрат юксак бадиий махорат билан ишланган. Пергамда ифодали ва драматизмга бой думалоқ ҳайкаллар ҳам яратилди. Уларда ҳайкалтарош мағлубиятига учраган гал қабиласи одамларининг бўйсунмас ва мардонавор хислатларни, ўлимга тик боқиб мағрур жон бераётган холатларини жуда жонли тасвирлай олган. Ўзи ва қайлиғини ўлдираётган гал”, “Ўлаётган гал”хайкаллари диққатга сазовордир. Хайкаллар классик санъат анъаналарида ишонарли талқин этилган.


Download 334,17 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish