Molekula,organoid,hujayra,tana qismlari,yaxlit organizim



Download 31,42 Kb.
bet6/17
Sana06.07.2022
Hajmi31,42 Kb.
#747591
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
biologiya

sariqlik xaltachasi
92. Сув ҳосил қилувчи, ҳомилани қуриб қолишдан сақловчи провизор орган бу?
amnion
93. Бирламчи жинсий ҳужайраларни ҳосил қилишда қатнашувчи провизор орган бу - sariqlik xaltachasi
94. Ҳомилани механик таъсирлардан сақловчи провизор орган бу -?
xarion
95. Одамда редукцияга учраган сариқлик халтачаси қайси провизор орган таркибига киради?
Yo’ldosh
96. Нима учун одамларда эмбриогенезни дастлабки даврларида сариқлик халтачаси ва аллантоис ривожланиб, кейинчалик ўз аҳамиятини йўқотади?
Yo’ldosh
97. Прогенез бу- Jinsiy hujayralarni yetilishi ba uruglanishi
98. Қаришнинг стохастик назариясининг моҳияти?
организм ҳаёт фаолияти жараёнида тўпланадиган “ хатоликлар “, ички ва ташқи муҳит омиллари таъсирида онтогенезда бўладиган биологик механизмлар бузилишининг натижасидир
99. В.В. Фролькис бўйича қариш назарияси мазмуни?
Adaptatsiya-boshqarilishi
100. У. Кеннон бўйича организм ички муҳитини турғунлигини таъминловчи ҳужайра эҳтиёжини таъминловчи, кимёвий табиати органик моддалар бўлган омиллар?
Karbon suv,yog',oqsil
101. Кинетопласт ва кинетосома олдинга силжиган ва тўғридан-тўғри ядро олдида жойлашган. Хивчин аввал чуқур бўлмаган хивчин қопчаси ичидан
ўтиб, сўнгра тўлқинли мембрананинг четидан ўтади. Бу трипаносомаларнинг қайси ҳужайра шакли учун характерли?
Epimastigota
102. Кинетопласт ва кинетосома ядронинг орқасида жойлашган, бироқ тўлқинланувчи мембрана кенг ва узун. Бу трипаносомаларнинг қайси ҳужайра шакли учун характерли?
Tripomastigota
103. Кинетопласт ва кинетосома ҳужайранинг олдинги қисмида жойлашган. Хивчин терминал очилувчи, нисбатан қисқа бўлган хивчин қопчасидан
чиқади. Бу трипаносомаларнинг қайси ҳужайра шакли учун характерли?
Amastigota
104. Триатом қандалалари қайси паразитни ташувчилари: trypanasoma cruzi
105. Ҳужайра шаклларини галланиши: эпимастигот ҳашарот ичагида, трипомастигот ва амастигот сут эмизувчилар организмида бўлса, бу қуйидагилар учун характерлидир:

Download 31,42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish