О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Худуднинг географик жойлашиши. 
Ер ш арининг 
шимолдан жанубга ёки текисликлардан тогларга караб 
йуналишида иклим шароитининг узгариш и натижаси- 
да тупрок хосил булиш жараёни хар хил жадалликда
45


ТУПРОКШУНОСЛИК
утади. Ш имолий кутбда хозирга кдцар усимлик учун 
зарур хоссаларга эга булган тупроклар шаклланмаган. 
М арказий Осиёнинг текислик кисмида шаклланган туп­
роклар энг кадимий тупроклар хисобланади.
2. Х.УДУДНИНГ паст-баландлиги 
тупрокнинг шаклла- 
ниш ида мухим ахамиятга эга. Паст-баландлик асосан 
сув айиргичлар, нишабликлар ва водийлар тарзида шакл- 
ланади ва катталигига караб макро, мезо
ва микро паст- 
баландликларга булинади.
Макро — Ер шаридаги энг йирик паст-баландлик- 
лар (тоглар, пасттекисликлар, адирлар); мезо — унча 
катта булмаган паст-баландликлар (сойлар, тепаликлар); 
микро — энг кичик шаклдаги паст-баландликлар (чу- 
курлик, арик, дунгликлар).
3.
Давр. 
Ер юзида хаёт вужудга келиши билан бир 
вактда бошланган тупрок хосил булиш жараёни туган- 
мас жараён хисобланади. Шу сабабли тупрок ёши мут- 
лок;
ва нисбий булиши мумкин. Мутлоц ёш мазкур туп­
рокнинг тулик шаклланиши (хозирги даврга кадар) учун 
утган вакт. Нисбий ёш тупрок хосил булиш жараёни- 
нинг тезлиги булиб, у шароитлар билан боглик. Айрим 
иклим-шароитда тупрок тез хосил булади ва ривожла- 
нади, бош ка шароитда нисбатан секин шаклланади ва 
ривожланади.
4. 
Тупрок хосил булишида инсон иштироки. 
Инсон 
мехнати ва фан-техника тараккиёти таъсирида тупрок 
хосил булиш жараёни, унинг хусусиятлари шакллани­
ш и маълум даражада узгаради, тупрок маданийлашади, 
яш ирин ва самарадор унумдорлик ортади.
Тупрок хосил булиши юкорида айтилган омиллар- 
нинг мавжудлигида юз беради ва табиий шароитда со- 
дир буладиган физик, физик-кимевий, физик-биологик 
ва биологик жараён ва ходисаларнинг мажмуаси хисоб­
ланади. Бу жараённи куйидаги тарзда ифодалаш мум­
кин:

усимлик ва хайвонот колдикларининг минералла- 
ш иш и (парчаланиши) натижасида иккиламчи лойси- 
мон маъданларнинг хосил булиши;
46


ТУПРОК.НИНГ ХОСИЛ БУЛИШ ЖАРАЁНИ
• бирламчи алюмо ва ферросиликатларнинг парча- 
ланиши ва темир оксиди, аллю миний ва кремнезем 
хосил булиши (латеризация);
• лойка заррачаларнинг устки катламдан пастга юви- 
лиши (пессиваж);
• тупрокнинг маъдан кисми нордон моддалар таъ- 
сирида мутлок парчаланиши ва ю кори катламдан эри- 
ган модда ва лойкаларнинг ювилиш и, (подзоллашиш);
• темир бирикмалари ва м арганецнинг эритмага 
утиши ва тупрок катламида йигилиш и (темирлашиши);
• тупрокнинг ута намланиши, кайта тикланиш жа- 
раёнининг содир булиши (глейланиш белгилари);
• минерал моддаларнинг ута нам лик ва тургун хал- 
коб сув йигилиш даврида анаэроб ш ароит натижасида 
парчаланиши ва ёпишкок модда сифатида кайта тик- 
ланиши (глейланиш);
• тупрок катламида эриган тузларнинг йигилиши
шурхокларнинг хосил булиши (шурланиши);
• тупрок заррачаларининг таркибига натрий катио- 
нининг сингиш и (шуртобланиш);
• шуртоб тупрокларда алюмосиликат ва кремнезем- 
пинг мутлок парчаланиши (солодларнинг хосил булиши);
• усимлик, хайвон, микроорганизмлар колдиклари- 
нинг чириш и натижасида хар хил юкори молекулали 
органик моддалар (гумус) хосил булиши;
• тула (мутлок) чиримаган усимлик колдиклари туп­
рокнинг устки катламида йигилиш и (торф хосил були­
ши).
Ю корида курсатилган тупрок хосил булиш жараё- 
нининг айрим йуналишлари асосий омилларнинг иш- 
тирок этиш даражаси ва мазкур худуднинг иклим-ша- 
роитлари билан белгиланади.
Саволлар:

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish