Одам эволюцияси, дастлабки одамлар



Download 25,47 Kb.
bet2/4
Sana23.04.2022
Hajmi25,47 Kb.
#576249
1   2   3   4
Bog'liq
ОДАМ

Энг кадимги одамлар. Архантроплар — кадимги одамсимон оммунларнинг одамга айланиши бир канча оралик мавжудотлар маймун ва одамнинг белгиларини узида мужассамлаштирган маймун одам­лар оркали амалга ошган.

1891 йилда Голландия олими Дюбуа Ява оролидан маймун одам питекантропнинг суяк колдикларини топган. У олдинга бироз эгилиб икки оёкда юрган. Буйи 170 см га якин, миясининг хажми 900—1100 см3-пешонаси жуда кия, жаги олдинга буртиб чиккан. У тахминан 1,9—1,5 млн йил олдин яшаган. Питекантроплар тошдан, суякдан куроллар яса­ган, оловдан фойдаланишни билган ва ибтидоий жамоа булиб яшаган, лекин турар жойи булмаган. Питекантропдан анча кейин яшаган синантроп-хитой одамининг суяк колдиклари 1927—1937 йилларда Пекин атрофидаги гордан топилган. У 500—300 минг йил олдин яшаган. Си­нантроп ташки куринишидан питекантропга ухшаган. Пешонаси паст, кош усти суяги буртиб чиккан, пастки жаги катта, тишлари йирик, ияги ривожланмаган. Миясининг хажми 850—1220 см3 булган. Синантроплар олов ёкишни, уни сакдашни билганлар. Буйи 150—160 см булган.

1907 йилда Германиянинг Гейдельберг шахри якинида ияги йук катта пастки жаг топилган, лекин унинг тишлари хозирги одамнинг тишларига ухшашдир.

Питекантроп, синантроп, гейдельберг одами куп жихатдан умумий белгиларга эга. Пешонаси ривожланмаган, пастки жаги йирик, олдинга буртиб чиркан. Уларнинг бош мияси хар кандай одамсимон маймунларникига нисбатан ривожланган. Бош мия ярим шарларининг чап булмаси ривожланган булиб, бу унг кулни куп ишлатганлигидан далолат беради. Энг кадимги одамлар усимлик озикдаридан фойдаланишдан ташкари овчилик билан шугулланган. Энг кадимги одамларнинг суяк колдиклари

билан майда кемирувчилар, кийиклар, айикдар, ёввойи отлар ва кутос суякларини топилганлиги бундан далолат беради. Улар оловдан фойда-ланишни билганлар. Бу овкатнинг тезрок хазм булишига, йиртк,ич хайвонлардан, совукдан химоя килиш, таркалиш ареалини кенгайтиришга имкон берган. Ибтидоий тарзда фикрлаш, оловдан фойдаланиш ва курол ясаш энг кадимги одамларга яшаш учун курашда купгина аф-залликлар берган. Мутацион узгарувчанлик, яшаш учун кураш, табиий танланиш энг кддимги одамлар орасидан яхши фикрлай, гапира оладиган, куроллар ясайдиганларини сакдаб борган. Бундай белгиларга эга булмаганлари эса кррилиб кетган.

Архантроплар улгандан кейин якинларини кумганлар, гурларни эса ар хил хайвон шохлари, тишлари билан безаганлар.




Download 25,47 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish