Одил судлов тушунчаси ва унинг хукукий ахамияти


Хорижий мамлакатларда судлов тизимининг ташкил этилиши



Download 397,43 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/10
Sana24.02.2022
Hajmi397,43 Kb.
#216184
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
xorizhij mamlakatlarda sud tizimi

4. Хорижий мамлакатларда судлов тизимининг ташкил этилиши 
 
Конституциявий хукук фанига кура, умумий компетенция (ваколат)ли суд 
буладими ёки кандайдир ихтисослаштирилган судми, барибир барча суд органлари 
маълум бир тузилишга эга, аникрок айтадиган булсак, иерархик ёки вертикал тузилиши 
мавжуд. 
Икки бугинли суд тизими. Бундай суд тизими камдан – кам учрайди. Асосан, 
оддий маъмурий – хукукий тузилишга ва кам сонли ахолига эга булган кичкина булган 
хорижий мамлакатларда учратилади.
5
Бундай вактларда биринчи инстанция суди асосий суд сифатида майдонга чикади 
ва асосан ишларни узи куриб чикади. 
Юкори (иккинчи) инстанция судлари эса асосан куйи турувчи судларнинг 
карорлари устидан тушган шикоятлар буйича ишлар билан шугулланадилар. 
Судларга шикоят килишнинг уз навбатида икки хил йули бор. Шундан келиб чикиб 
суд инстанцияларининг хам икки шакли мавжуд. 
Кассация (лотинча guasso – бузаман, синдираман) – судга шикоят килишнинг 
бундай куриниши бизга собик советлар ва уларнинг худудидаги бошка мамлакатлар 
давридан яхши таниш: 
1. 
Юкори судга конуний кучга кирмаган суд карорлари, хукмлари юзасидан 
шикоят ва протестлар келтириш; 
2. 
Юкори суд томонидан конуний кучга кирмаган суднинг карорлари ва 
хукмлари конунийлиги ва асослилигини ишдаги мавжуд булган ва кушимча такдим 
килинган материаллар буийча такдим килинган материаллар буйича текшириш
3. 
Юкори инстанция томонидан куйи инстанция судининг карорини 
конунларнинг бузилганлиги ёки у томонидан иш юритуви коидаларига риоя 
килинмаганлиги учун кайта куриб чикиш, бекор килиш. 
Кассация инстанцияси – фукаролик-процессуал ва жиноят-процессуал 
хукукларида биринчи инстанция судининг карорлари, хукмлари устидан кассацион 
шикоят ёки протест ва ажримлари хамда конуний кучга кирмаган суд карорлари устидан 
хусусий шикоятлар (судьянинг номидан чикарилган ажримларга нисбатан чикарилган 
хусусий протестлар) буйича ишни куриб чикувчи иккинчи суд инстанцияси. 
Кассацион инстанция суди карор, хукм, чикарган судга нисбатан бевосита юкори 
турувчи суд (масалан, штатлар суди, провинциялар, вилоятлар судлари туман ва шахар 
судларига нисбатан). 
5
Чудаков М.Ф. «Конституционное право зарубежных стран», Москва, Харвест, 1998, стр. 466 


18 
Кассация суди – бир катор давлатларда ишларни кассация инстанцияси тарикасида 
(ишни биринчи инстанция куриб чикишда конуннинг моддий ёки процессуал жихатдан 
бузилиши юзасидан шикоятлар буйича) куриб чикиш, шунингдек, хукукий нормаларга 
тушунтиришлар бериш ва куйи судлар томонидан конунларга риоя этилиши юзасидан 
кузатув олиб бориш ваколатли булган юкори судларнинг номи. Юкори суд органлари 
турли давлатларда турлича номланади.
Масалан: Италия – Олий кассация суди; Бельгия, Франция – кассацион суд. 
Апелляция (лотинча appeal - шикоят) – бир канча хорижий мамлакатлар хукукида 
хали конун кучига кирмаган суд хукмлари ва карорлари юзасидан шикоят бериш. 
Аппеляция суди ишдаги мавжуд исботларни тафтиш этиб, янги исботларни куриб 
чикади, хукмни тасдиклайди ёки янги хукм чикаради. 
Апелляцион суд ишни кайта куриб чикишга жунатмайди. Унинг узи шикоятни 
круиб чикиши ва карор чикариши мумкин. Шикоят килишнинг апелляцион шакли бир 
катор Гарб давлатлари учун характерлидир. Бу усул АКШ, Франция, Хиндистонда 
кулланилади. Апелляцион усул Италия ва Германияда синовдан утказилмокда. 
Баъзи хорижий мамлакатларда эсашикоят килишнинг иккала усули хам жорий 
килинган. 

Download 397,43 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish