Оксикислоталар Альдегид ва кетонокислоталар



Download 0,72 Mb.
bet1/9
Sana14.06.2022
Hajmi0,72 Mb.
#669891
  1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
aralash funktsiyali birikmalar

  • Оксикислоталар
  • Альдегид ва кетонокислоталар
  • Оксиальдегидлар ва оксикетонлар
  • Аминокислоталар
  • ОКСИКИСЛОТАЛАР
  • Маъруза режаси:
  • Оксикислоталар тузилишида гидроксил ва карбоксил гурухлари бўлади. Карбоксил гурухи оксикислота асослиги (негизлиги) ни, гидроксил ва карбоксил гурухи йиғиндиси эса атомлилигини белгилайди.
  • сут кислота СН3–СНОН–СООН
  • бир асосли 2 атомли:
  • олма кислота НООС–СНОН–СН2–СООН 2 асосли 3 атоми:
  • вино кислота НООС–СНОН–СНОН–СООН 2 асосли 4 атомли:
  • Олиниш усуллари
  • 1. Галоген алмашган кислоталарни гидролиз қилиб олиш
  • 2. Оксинитрилларни гидролизлаб олиш:
  • 3. -оксикислоталар тўйинмаган кислоталарга сув бириктириб олинади:
  • 4. Оксиальдегидлар ва гликолларни оксидлаб ҳам оксикислоталар олинади:
  • Оксикислоталар суюқ ёки қаттиқ моддалар
  • Сувда яхши эрийди.
  • Кислоталик кучи кучли ифодаланган.
  • Гликол кислотанинг кислоталик константаси сирка кислотага қараганда 6,5 марта катта.
  • Физикавий хоссалари.
  • КИМЁВИЙ ХОССАЛАРИ
  • 2. Спиртларга ўхшаб алкголятларни, оддий эфирлани ҳосил қилади, гидроксил галоген билан алмашина олади:
  • 3. -оксикислоталар осон қайтарилади:
  • 4. -оксикислоталар суюлтирилган кислоталар билан қўшиб қиздирилганда чумоли кислота ажратиб парчаланади:
  • 3. -, - ва -кислоталар қиздирилганда турлича ўзгаришга учрайди:
  • ОПТИК ИЗОМЕРИЯ
  • 1874 йилда Вант-Гофф ва Лебель бир-биридан бехабар холда аниқлашган
  • Камида битта тўртта хар хил функционал гурух билан боғланган углерод атоми бўлган органик бирикмалар ёруғликнинг қутбланиш текислигини ўнгга ёки чапга буриш ходисаси.
  • Тўртта хар хил функционал гурух билан боғланган углерод атомини асимметрик углерод атоми дейилади.
  • Ёруғликнинг қутбланиши текислигини соат стрелкаси бўйича юрадиган изомерни D – ёки (+) ишораси билан чапга бурадиган изомерини эса L – ёки (-) ишораси билан белгиланади.
  • Ўнгга ва чапга бурувчи изомерларни антипод дейилади.
  • 1891 йилда З.Фишшер, 1916 йилда Розанов нисбий стандарт сифатида ўнгга бурувчи глицерин альдегидидан фойдаланишни таклиф қилган эдилар ва уни D харфи билан белгилаган эдилар. Чапга бурувчи глицерин альдегиди эса L харфи билан ихтиёрий ифодаланган эди.
  • 1951 йилда рентгенографик тадқиқотлар асосида нисбий стандарт сифатида глицерин альдегиди тўғри танланганлиги исботланди.
  • Оптик актив моддалар конфигурациясини D ва L харфлари билан ўнгга ёки чапга буришни эса d ва l харфлари ёки (+) ва (-) ишоралари билан ифодалаш қабул қилинган.
  • Олма кислота
  • Бром қахрабо, малеин ва фумар кислотани гидролизлаш.
  • Саноатда олма кислота малеин ангидридига сув бириктириб олинади.
  • Икки асосли тўрт атомли оксикислоталар
  • вино кислота НООС – СНОН – СНОН – СООН
  • Дибром қахрабо, малеин ва фумар кислотани гидролизлаб ёки кислоталарга водород пероксид таъсир эттириб олиш:
  • Альдегид ва кетокислоталар
  • Оксиальдегидлар ва оксикетонлар
  • АМИНОКИСЛОТАЛАР
  • Тузилиши ва олиниши усуллари
  • Физик ва кимёвий хоссалари
  • Айрим вакиллари
  • Маъруза режаси:
  • Карбоксил ва аминогуруҳи сақловчи органик бирикмалар аминокислоталар дейилади.
  • Аминокислоталар изомерияси оксикислоталарникига ўхшаш бўлади.
  • Аминокислоталарнинг олиниш усуллари.
  • 2. Аминокислоталар аралашмаси оқсилни гидролизлаб олинади. Бунда 25 га яқин аминокислоталар аралашмаси ҳосил бўлади.
  • 3. Альдегидларга аммиак ва цианид кислота таъсир эттириш
  • Н.Д. Зелинский бу усулни анча соддалаштирди
  • 4. Тўйинмаган кислоталарга аммиак бирикиши:
  • 5. В.М. Радионов синтезлари
  • Капролактам ёки аминокапрон кислотадан капрон олинади.

Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish