Оксикислоталар Альдегид ва кетонокислоталар



Download 0,72 Mb.
bet8/9
Sana14.06.2022
Hajmi0,72 Mb.
#669891
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
aralash funktsiyali birikmalar

Бир нечта учламчи тузилишга эга бўлган полипептидлардан ташкил топган бирикмаларга тўртламчи тузилишли оқсиллар дейилади. Молекуласидаги ҳамма учламчи тузилишли полипептид занжирлари биргаликда ягона оқсил модданинг ҳусусиятини акс эттиради. Тўртламчи тузилиш алоҳида-алоҳида полипептид занжирлар орасидаги водород боғланишлар ва гидрофоб ўзаро таъсирланишлар ҳисобига соқланиб туради. Оқсиллар юқори шаклда ривожланган органик бирикмалардир.

  • Бир нечта учламчи тузилишга эга бўлган полипептидлардан ташкил топган бирикмаларга тўртламчи тузилишли оқсиллар дейилади. Молекуласидаги ҳамма учламчи тузилишли полипептид занжирлари биргаликда ягона оқсил модданинг ҳусусиятини акс эттиради. Тўртламчи тузилиш алоҳида-алоҳида полипептид занжирлар орасидаги водород боғланишлар ва гидрофоб ўзаро таъсирланишлар ҳисобига соқланиб туради. Оқсиллар юқори шаклда ривожланган органик бирикмалардир.

Полипептидларнинг синтези турли усуллар билан амалга оширилиши мумкин. Бу усуллардан энг оддийларини Э. Фишер ва Абдергалденлар асримизнинг бошларида такиф этганлар. Кейинги йилларда мураккаб полипептидларни олишга имкон берадиган янги усуллар яратилди.

  • Полипептидларнинг синтези турли усуллар билан амалга оширилиши мумкин. Бу усуллардан энг оддийларини Э. Фишер ва Абдергалденлар асримизнинг бошларида такиф этганлар. Кейинги йилларда мураккаб полипептидларни олишга имкон берадиган янги усуллар яратилди.
  • Полипептидларнинг синтези уч босқида амалга оширилади.
  • 1. Амин- ёки карбоксил гуруҳи ҳимояланган аминокислоталарни ҳосил қилиш.
  • 2. Пептид боғлар ҳосил қилиш.
  • 3. Ҳимояловчи гуруҳни ажратиб олиш.

Ўзгаришлар кетма кетлигини қуйидаги схема орқали ифодалаш мумкин:

Ферментлар

  • Ферментлар хужайрада органик бирикмаларнинг синтези ва парчаланишида маҳсус биокатализаторлар вазифасини бажарадилар. Ферментлар катализаторлар сифатида жуда катта фаолликни намоён қиладилар. Улар ташқи таъсирга ўта сезгир бўладилар. Хужайрадаги ҳар бир молекуласи супстратнинг бир неча миллион молекуласини ўзгаришга учрата олади.
  • Ферментлар узларнинг кимёвий табиатларига кўра оддий ёки мураккаб оқсиллардан ташкил топганлар. Уларнинг кофактор яъни оқсил бўлмаган қисмини метал ионлари ёки органик биркмалар ташкил этади.

Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish