O`zbekiston Respublikasi oliy va o`rta-maxsus ta’lim vazirligi Buxoro Muhandislik – Texnologiya institut



Download 1,5 Mb.
bet5/9
Sana08.05.2021
Hajmi1,5 Mb.
#63767
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
2 5231335879527630957

Технологик режим


Қуйида дизел ёқилғисини (I) ва вакуум дистиллятни (II) гидротозалаш жараёнининг технологик режими келтирилган:

I II


Реакторларда ўртача босим, кгс/см2  40 50

Реактордаги температура, С 380-400 380-420

Хом ашёнинг берилиши хажмий тезлиги, 2.0 1,5-2,0

Водородли газ циркуляцияси, м3 /м3  500-600 500-600

Циркуляцияланадиган газда водород

микдори, % (хажм) 65-80 75-90




Ўзг

Варақ

Ҳужжат №

Имзо

Сана

5321400-НГКСТ

Бет

Бажарди:

Хамроева Л.










Рахбар:

Тиллоев Л.









Бензинни гидро тозалаш жараёнининг технологик ёзуви

Маълумки, Ўзбекистон мустақилликка эришгач ёқилғи энергетика сохасига тубдан ўзгартиришлар киритилди. Чет элдан киритилган инвестициялар ва маҳаллий имкониятлардан фойдаланиб Ўзбекистон қисқа вақт ичида Бухоро нефтни қайта ишлаш заводини ва Шўртан газ кимё комплексини ишга туширди. Бухоро нефтни қайта ишлаш заводи (БНҚИЗ) да асосан газоконденсат 80% ва нефт 20% аралашмаси хом ашё сифатида ишлатилади.

Менинг малакавий битирув ишим айнан Бнқизнинг 1 цех, 1 блок, 11 ва 10(б) қурилмалар асосида бажарилган. Бу қурилмада умумий нафта гидро тозаланиб, унинг таркибидаги олтингугуртли, азотли ва кислородли органик бирикмалар катта босим, юқори ҳарорат ва АЛЮМОКОБАЛЬТМОЛИБДЕН (АКМ) катализатори таъсирида водород сульфид, сув ва аммиак компонентларига айлантирилади.

Қуйидаги 1-расмда умумий нафта(бензин)ни гидротозалаш ва барқарорлаштириш жараёнининг принципиал технологик схемаси келтирилган.

Умумий нафта 10D 04 сиғимдан олиниб, 11P 01 насос орқали иссиқлик алмаштиргич 10 да реактор 2 дан чиқаётган гидрогенизат билан иситилиб, қувурли ўчоқ 1 га берилади бу ерда у 0С гача қиздирилиб жараённинг асосий қурилмаси гидротозалаш реакторига берилади. Реакторга киришда хом ашёга водород Н2 берилади. Реактор АКМ катализатори билан тўлдирилган бўлиб, катта босим __МРа ва __0С ҳароратда ва водород Н2 гази шароитида умумий нафта гидрогенланади. Реакторда реакция иссиқлик ажралиши билан борганлиги учун жараён экзотермик хисобланади. Реакторнинг пастки қисмидан тозаланган бензин келаётган хомашёсига ўз иссиқлигини бериб(10 иссиқликалмаштиргич), ҳаволи совуткич 7 да ва сувли совуткич 8 да совутилиб, юқори босимли сепаратори 9 га берилади. Бу ерда 20 МРа босим остида гидрогенизат таркибидан водород сақлаган газ (ВСГ) ажратилади. Сепараторнинг остки йиғгич қисмидан ажратиб олинган сувнинг бир қисми қайтариб реактордан чиққан газ ҳолатидаги гидрогенизатга берилади.

Сепараторнинг пастдидан гидротозаланган бензин 6 чи насос ёрдамида олиниб бензиннинг бир қисми абсорбер 3 нинг юқори қисмига киритилади, иккинчи қисми эса абсорбер 3 нинг остидан чиқаётган тозаланган бензинга қўшилади ва учта иссиқлик алмаштиргичлар 10 дан ўтиб, қизиган ҳолатда буғлатувчи колонна 4 га берилади.



Ўзг

Варақ

Ҳужжат №

Имзо

Сана

5321400-НГКСТ

Бет

Бажарди:

Хамроева Л.










Рахбар:

Тиллоев Л.










Буғлатувчи колоннанинг юқори қисмидан бензиннинг енгил углеводород фракцияси, пастки қисмидан эса қолган фракцияси чиқарилади. Енгил углеводород газлари колоннанинг юқори қисмидан чиқиб, сувли совуткич 8 да совутилиб, 12 суғориш сиғимига (сепараторга) берилади. Сиғимнинг пастки қисмидан олинган суюқ углеводород колоннага суғориш мақсадида кайтарилиб берилади. Сепа-раторнинг юқорисидан чиққан суюлтирилган нефт газлари (СНГ) абсорбернинг пастки ён томонидан киритилади. Абсорберда буғ ҳолатидаги СНГ ва суюқ бензин тўқнаштирилиб, бензиннинг таркибидаги водород сульфид(Н2S) ва СО2 лар угл.газлари билан бирга абсорбернинг юқорисидан чиқарилиб юборилади. Тозаланган бензин абсорбернинг остидан юқорида айтилганидек буғлатувчи колоннага юборилади. Буғлатувчи колоннанинг остидан чиққан бензин ребойлер 11 да қиздирилиб яна колоннага берилади. Бундан мақсад енгил углеводород газларини тўлиқ ажратиб олишдир. Колоннанинг иккинчи остки қисмидан чиқарилган бензин иссиқлик алмаштиргич 10 да совутилиб ажратувчи колонна 5 га киритилади. Колоннанинг юқори қисмидан енгил бензин буғлари чиқиб, ҳаволи совуткич 7 да совутилиб, суғориш сиғими 12 га берилади. Бу ерда суюқ ва буғ фазалар ажратилиб, буғ фаза таркибини нордон газлар ташкил қилади ва у факелга юборилади. Суюқ фаза таркибини енгил бензин ташкил қилиб, унинг бир қисми суғориш мақсадида колоннага қайтарилиб берилса қолган қисми паркга жўнатилади. Ажратувчи колоннанинг биринчи остидан чиққан бензин ребойлер 11 да қиздирилиб яна колоннага берилади. Иккинчи остки қисмидан чиққан оғир бензин иссиқлик алмаштиргич 10 да совутилиб жараёндан чиқариб юборилади.

2.2. Gidrogenizatsion jarayonlar o’tkazishdagi laboratoriya qurilmasi

Sanoatdagi gidrogenizatsion jarayonlarga yoqilg’i va moylarni gidrotozalash va gidrokreking kiradi. Gidrotozalash jarayonida asosan yoqilg’i tarkibidan oltingugurt saqlovchi birikmalar va to’yinmagan uglevodorodlarni chiqarish va bundan tashqari aromatik uglevodorodlarni gidrogenlash amalga oshiriladi. Birinchi holatdagi gidrotozalash jarayoni vodorodning o’rtacha bosim (3-5MPa, ya’ni 30-50kgs/sm2) va 360-420 ̊S haroratda o’tkaziladi. Bunday gidrotozalashdan riformingga uzatishdan oldingi benzinlar, reaktiv va dizel yoqilg’ilari va kamdan-kam holarda katalitik kreking xom-ashyosi (vakum gazoyl) o’tkaziladi.


Ўзг

Варақ

Ҳужжат №

Имзо

Сана

5321400-НГКСТ

Бет

Бажарди:

Хамроева Л.










Рахбар:

Тиллоев Л.









Kam tarqalgan jarayoning ikkinchi turi - 10-15 MPa (100-150 kg s/sm2) bosim ostida dizel yoqilg’isida chuqurlashtirilgan gidrotozalashni o’tkazishdir.

Chuqurlashtirilgan gidrotozalash asosan katalitik kreking dizel distillyatlari setan sonini oshirish uchun ularning tarkibidagi aromatik uglevodorodlarni miqdorini kamaytirishda foydalaniladi. Bunda yoqilg’idagi aromatik uglevodorodlarni naften va qisman parafin uglevodorodlariga o’tkazishga erishiladi. Bu vaqtda setan sonini 20-25 birlikka oshirish mumkin.

Gidrotozalash jarayonini amalga oshirishda asosan alyumokobaltmolibdenli va alyumonikelmolibdenli katalizatorlar qo’llaniladi. Gidrotozalashda xom-ashyo uzatish hajmiy tezligi 1-5 soat-1 ni tashkil etadi. Vodorodning sarfi tozalanadigan xom-ashyodagi oltingugurt miqdoriga va uning kelib chiqishiga bog’liq bo’ladi. Demak, termik kreking benzin tarkibidagi oltingugurtni chiqarishi uchun 1% oltingugurtli va 85g J2/100 yod sonli xom-ashyoga 14nm3 vodorod kerak bo’ladi, to’yinmagan uglevodorodlarni chiqarishda 1t bezinga 100 nm3 vodorod sarflanadi. Bu sarf o’rtacha 0,1-0,7 % (mass.) ni tashkil etadi.

Gidrotozalash 300 dan 750 nm3/m3 xom-ashyo hajmidagi vodorod sirkulyatsiyasida o’tkaziladi.






Download 1,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish