O`zbеkiston rеspublikasi oliy va o`rta maxsus ta'lim vazirligi tеrmiz davlat univеrsitеti tabiiy fanlar fakultеti



Download 2,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/114
Sana23.02.2022
Hajmi2,14 Mb.
#168399
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   114
Bog'liq
odam anatomiyasi

ҲУЖАЙРА ҲАҚИДА ТУШУНЧА 
Ҳужайра кўп ҳужайрали организмларнинг функционал ва генетик 
оддий тузилмасидир. Хар бир хужайра ядро, цитоплазма ва хужайра 
мембранасидан ташкил топган бўлади. ҳозир хужайранинг тузилишини 
ўрганишда бир неча минг марта катта қилиб кўрсатадиган электрон 
микроскопдан фойдаланилади.
Ҳужайра мембранаси уч кават тузилишга эга бўлиб, ҳар бир қавати 
тахминан 25А қалинликда бўлади. Ташқи ва ички қаватлари бир қатор 
жойлашган оқсил молекулаларидан тузилган. ўрта қавати икки қатор 
жойлашган липид молекулаларидан тузилган. ҳужайрада моддалар 
алмашинувида иштирок этадиган сув, аминокислоталар, глюкоза, минерал 
тузлар ана шу мембрана орқали ҳужайра ичига ўтади.
Цитоплазма ярим суюқ муҳит бўлиб, электрон микроскопда 
қаралганда, унинг майда донадор структураси аниқ кўринади. Цитоплазмада 
ядро ва хужайранинг барча органоидлари универсал ва махсус органоидларга 
бўлинади. Универсал органоидлар барча организмлар ҳужайрасида бўлади. 
Махсус органоидлар баъзи ҳужайралардагина учрайди. Универсал 
органоидларга митохондриялар, Гольжи аппарати, эндоплазматик тўр, 
рибосомалар, лизосомалар ва хужайра маркази киради. Махсус 
органоидларга мускул хужайраларини қисқартирувчи миофибриллар, нерв 
хужайраларидаги нейрофибриллар ва харакат органоидлари - хивчинлар
киприкчалар киради.
Ядро хужайранинг асосий қисми бўлиб, бўлиниш хусусиятига эга. 
Ядронинг шакли кўпинча хужайра шаклига ўхшаб кетади. Ядро ташқи ва 
ички мембрана орқали цитоплазмадан ажралиб туради. Мембранада 
тешикчалар (поралар) бўлиб, оқсил молекулалари, аминокислоталар, 
нуклеотидлар ана шу тешикчалардан ўтади, натижада цитоплазма билан ядро 
ўртасида актив моддалар алмашинуви содир бўлиб туради. Ядронинг ичи 
суюклик (шира) билан тўлган бўлиб, бу ерда хромосомалар, ядрочалар (битта 
ёки кўп) жойлашган. Ядро шираси таркибида оқсиллар, нуклеин кислоталар, 
углеводлар ва бошқа моддалар бўлади.
Лизосома юмалоқроқ шаклда бўлиб, мембранаси уч каватдан ту- 
зилган. Унинг таркибидаги ферментлар таъсирида оқсиллар, нуклеин 
кислоталар, липидлар парчаланади.

Download 2,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish