O`zbеkiston rеspublikasi oliy va o`rta maxsus ta'lim vazirligi tеrmiz davlat univеrsitеti tabiiy fanlar fakultеti


O’quv metodik boshqarma boshlig’i



Download 2,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/114
Sana23.02.2022
Hajmi2,14 Mb.
#168399
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   114
Bog'liq
odam anatomiyasi

 
O’quv metodik boshqarma boshlig’i:___________ 
 



MUNDARIJA 
1 Ma’ruza matni….………………………………………………………... 
2 Laboratoriya mashg’ulotlari .......………………………………………… 
3 Mustaqil ta’lim mashg’ulotlari …...……………….…………………….
4 Glossariy…………………………………………………………............. 
5 Ilovalar ………………………………………………………………….. 
6 Fan dasturi…………………….………………………………………..... 
7 Ishchi fan dasturi ………………………………………………………... 
8 Tarqatma materiallar……………….......................................................... 
9 Testlar….………………………………………………………………... 
10 Baholash mezonlari................................................................................... 
11 O’UM ning elektron varianti…………………………………………..... 
 
 
 
 



 
Odam anatomiyasi fanidan 
ma’ruza matnlari 



АНАТОМИЯНИНГ ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИ 
Анатомияни ўрганишда бир неча усуллардан фойдаланилади. Энг 
қадимги усуллардан бири - мурдани кесиб ўрганиш усули кенг қўлланилади. 
Бу усул ҳозир ҳам ўз аҳамиятини сақлайди. Айрим органларни ёки бутун 
мурдани фиксация қилиш ёки консервалаш усули ҳам анатомик 
препаратларни бузмасдан узоқ муддат сақлашга имкон беради.
Микроскоп ихтиро қилиниши билан анатомияда микроскопик 
текширишларнинг хилма-хил усулларидан фойдаланилди. Айниқса, химия, 
физика фанларининг ривожланиши билан, тўқималарни турли химиявий 
моддалар билан бўяб, микроскопда ўрганиш кенг ривожланди. Физиканинг 
ривожланиши натижасида анатомиянинг алоҳида соҳаси – рентген 
анатомияси пайдо бўлди. Ҳозирги вақтда рентген анатомияси жуда 
ривожланиб кетган. 
Инъекция усулида қон ва лимфа томирларига, без йўлларига, тўкималар 
оралиғига турли рангдаги суюқликларни қуйиб, шу ковак органларининг 
тузилиши ўрганилади.
 
 
Коррозия усулида эса аввалдан ичи бирор қотувчи моддабилан 
тўлдирилган ковак органларнинг барчатўқималари ишқор ёки кислота билан 
эритилиб, уларнинг тузилиши ўрганилади. Анатомияда бу усуллардан 
ташқари, мацерация-мурдани илиқ сувда ивитиб, чиритиш, рангсизлантириш 
(просветление) усуллари ҳам қўлланилади. Анатомияни ўрганишда тирик 
одамда органларни тўртиб кўриш (пальпация), антропометрия усулларидан 
ҳам фойдаланилади. Расмга олиш, кинога олиш, таблицалар тайёрлаш, турли 
асбоблар, бинокуляр лупалардан, ҳар хил микроскопдан фойдаланиш ҳам 
анатомик текширишларни анча енгиллаштиради.
Горизонтал юза - ер юзасига параллел бўлиб, танани бири иккинчиси
устига жойлашган қисмларга бўлади. 
 
Медиал юза -  ўрта юза – танани симметрик ўнг ва чап исмга бўлади. 
Сагиттал юза - ўрта юзага параллел бўлади. 
 
Фронтал юза - пешана юзасига параллел бўлиб, танани бири 
иккинчиси олдида жойлашган қисмларга бўлади. Бу юза сигиттал ва 
горизантал юзаларга тик бўлади. 
Бу юзалардан ташқари, бошқа бир қанча терминлар ҳам ишлатилади. 
Медиал (medialis) - ўрта юзага яқин. 
Латерал (lateralis) – ён ўрта юзадан четроқда. 
Краниал (cranialis) – калла суягига хос, бошга яқин.
Каудал (caudalis) – думга хос , гавданинг дум томонига яқин. 
Вентрал (ventral) – олдинга, қорин юзасига қараган. 
Дорзал (dorsalis) – орқага хос, орқа, елка томонга қараган. 
Проксимал (proximalis) – гавдага яқин. 
Дистал (distalis) – гавдадан узоқда. 
Олдинга – anterior. 
Орқа – posterior. 



Юқориги – superior. 
Пастги – inferior. 
Ташқи – externus. 
Ички - internus. 
Ўнг – dehter. 
Чап – sinister. 
Чуқур – profundus. 
Юза - superficialis. 

Download 2,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish