O`zbеkiston rеspublikasi oliy va o`rta maxsus ta'lim vazirligi tеrmiz davlat univеrsitеti tabiiy fanlar fakultеti



Download 2,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/114
Sana23.02.2022
Hajmi2,14 Mb.
#168399
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   114
Bog'liq
odam anatomiyasi

ЗИЧЛАШМАГАН БИРИКТИРУВЧИ ТЎҚИМА 
Бу тўқиманинг ҳужайралараро моддаси коллаген эластик толалардан ва 
шу толаларни қамраб олувчи аморф моддадан иборат. Асосий моддада 
асосан фибробластлар жойлашади. Фибробластлардан ташқари, кўпинча 
чистиоцитлар хам бўлади. Зичлашмаган бириктирувчи тўқима орган 
тўқималари билан қон ўртасидаги звено бўлиб, органларнинг озиқланишига 
таъсир этади. Бу тўқимада коллаген эластик толалар бўлганлиги учун улар 
таянч функциясини ўтайди.
Ретикуляр тўқима талоқ, лимфа тугунлари кўмикнинг асосини ташкил 
этади. Бошқа ҳужайралари ҳам бўлади. Бу тўқима хужайралари юлдузсимон 
шаклда бўлади. Қон томирлари деворида хам ретикуляр, тўқима бўлади.
Ёғ тўқимаси ҳужайралари юмалоқ бўлиб, ичида ёғ томчиси бор. Ёғ 
тўқимаси органлар орасидаги бўшлиқларни тўлдириб, уларни силкинишдан 



сақлайди. Бу тўқима эластик бўлиб, иссиқликни ёмон ўтказади. Ёғ тўқимаси 
организм учун запас озиқ хисобланади.
Пигментли тўқима протонлазсида пигмент дончалари бўлади. Бу 
тўқима ёргок терисида, сут бези сўрғичида, кўзнинг рангдор ва томирли 
пардаларида учрайди.
Зич бириктирувчи тўқима ҳужайра элементларига караганда кўпроқ 
толали тузилганлиги ва зич тақалиб жойлашиши билан бошқа тўқималардан 
фарқ қилади. Бу тўқима иккига: . шаклланмаган зич бириктирувчи тўқима ва 
шаклланган зич бириктирувчи тўқимага бўлинади. Шаклланмаган зич 
бириктирувчи тўқима терида таянч функциясини ўтайди. Шаклланган зич 
бириктирувчи тўқимада коллаген толалар маълум бир тартиб билан
жойлашади, бу тўқимага пайлар мисол бўлади.
Тоғай тўқимаси тоғай ҳужайралари билан асосий моддадан тузилган. 
Асосий модданинг тузилишига караб, гиалин тоғай ва эластик тоғайлар 
тафовут қилинади. Гиалин тоғай организмда бошқа тоғайларга қараганда 
кўпроқ учрайди. Нафас йулларининг тоғайлари, кўпчилик бўғин тоғайлари, 
бурун учи, қовурғаларнинг олдинги томони гиалин тоғайдан тузилган. 
Умуртқалараро тоғайлар, бўғим ичидаги минсклар толали тоғайдан тузилган. 
Қулоқ супраси тоғайдан, ҳиқилдоқ тоғайларининг бир қисми эластик 
тоғайдан тузилган.
Суяк тўқимаси. Суяк тўқимасининг асосий моддасида оҳак тузлари 
шимилганлиги учун улар анча қаттиқ бўлади. Бу тўқимада органик моддалар 
кўплиги учун ам жуда каттиқ бўлади. Суяк тўқимаси пластинкалардан ва 
ингичка коллаген толачалардан тузилган.
Суяк тўқимасида остеон каналлари бўлиб, бу каналлар концентрик 
шаклда жойлашган суяк пластинкаларидан ҳосил бўлади.
Суяк ҳужайралари остеоцитлар деб номланиб, уларнинг юлдузсимон 
шаклдаги жуда кўп ўсиқлари бўлади. Суякдаги остеон каналлардан қон 
томирлари ва нервлар ўтади.

Download 2,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish