O’zbekiston respublikasi vazirlar mahkamasi huzuridagi toshkent islom universiteti



Download 1,03 Mb.
bet36/41
Sana09.03.2022
Hajmi1,03 Mb.
#487044
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   41
Bog'liq
tizimli dasturiy taminot

3. ;
4.
5.
Тил тушунчаси. Тилни формал аниклаш

Умумий холатда тил – бу берилган символлар ва коидалар тупламидир. Хаар бир сунъий ва хакикий тилнинг асоси алфавит булиб, бу алфавит тилнинг мумкин булган символларини аниклайди.


Алфавит - бу тилнинг мумкин булган символлар тупламидир. Символ тупламини V билан белгилаймиз.
Символлар занжири V алфавит занжири хисобланади, яъни,. Агар унга факат символлар кирса, V тупламга тегишли булган символлар кирса булади. Хаар кандай ихтиёрий алфавит V учун буш занжир хисобланади.
Агар V- кандайдир алфавит булса, ухолда :
V+ - сиз, V алфавит устидаг и хамма занжирлар туплами
V* - ни кушган холдаги V алфавит устидаги хамма занжирлар туплами. Бундан
Куйидаги тенглик хосил булади.:

V*=V+


яъни, V: L(V) алфавитидаги L тили деб, занжир узунлиги тўпламининг V алфавитдаги занжирлар тўпламига айтилади. Бунда тилнинг занжирлар тўплами тугалланган бш\ўлиши шарт эмас; бирон-бир тилга кирувчи символлар занжири тугалланган узунликка эга бўлиши керак, бу узунлик исталганча катта ва чекланмаган бўлиши мумкин. Кўпгина хақиқий ва сунъий тиллар тугалланмаган занжирлар тўпламидан иборат, шунингдек, занжир узунлиги чекланмаган,. (масалан, шу матн хам узбек тилидаги символлар занжирига мисол бўлиши мумкин. Берилган тилга тегишли бўлган символлар занжири тил таклифи деб хам аташади.
L(V) ихтиёрий тил учун : L(V ) тенглик ўринли.
L(V) тили бўлса ўз ичига ни олади:
тил занжири тўплами L(V) тил занжири тўпламининг ост тўпламидир. ( 1ки бу тўпламлар мос) Бу икки тил бир алфавит асосида қурилади. Ва улар эквивалентдир: яъни, = L(V), агар ва худди шунингдек, ва
Эквивалент тиллар учун мумкин бўлган символлар занжири тўплами тенг бўлиши керак.
L(V) ва тиллар эквивалент бўлади, қачонки, агар . Эквивалент тилларнинг мумкин бўлган символлар тўплами бир-биридан бўш символлар занжири билан фарқ қилади.



Download 1,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish