O’zbekiston respublikasi vazirlar mahkamasi huzuridagi toshkent islom universiteti



Download 1,03 Mb.
bet37/41
Sana09.03.2022
Hajmi1,03 Mb.
#487044
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   41
Bog'liq
tizimli dasturiy taminot

Тилларни бериш усуллари
Хар бир тил – бу алфавитдаги символлар занжири тўплами бўлиб, символлар сўзларга ёки лексеа тилнинг элементар конструкцияси га бирлашади ва улар асосида мураккаб конструкцияли гаплар қурилади. Умумий ҳолда символлар занжири ҳисобланади, лекин айрим қуриш қоидаларига эга. Шунинг учун тилни бериш зарур.
Тилни учта усулда кўрсатиш мумкин:

  1. Хамма мумкин бўлган тиллар занжири ўтказиш

  2. Тиллар занжири усулларини кўрсатиш (тиллар грамматикасини бериш)

  3. тиллар занжирини билиш усули билан аниқлаш.

Бу усуллардан биричиси амалиётда қўлланилмайди, чунки кўпгина тилларда мумкин бўлган занжирлар жуда кўп бўлиб уларни санаб ўтиш қийин.
Иккинчи усул маълум бир қоида асосида тиллар занжирини қуришга асосланган. Бунда маълум бир қоида асосида тиллар алфавити символлари қурилган ихтиёрий тил, берилган тилга тегишли бўлади. Масалан, рус тили символлари занжири қурилиши қоидасини келтириш мумкин.
Учинчи усул матиқий қурилма қурилиши- автомат, яъни, кирувчи сифатида символлар занжирига эга бўлса, чиқувчи сифатида бу занжир берилган тилга тегишли ёки тегишли эмас эканлигини жавобини берради. Масалан, матнни ўқиш жараёнида сиз тан олувчи Таниш (распознаватели) сифатида қатнашасиз.

Тилнинг синтаксис ва семантикаси
Ихтиёрий тил ҳақида гапирилганда албатта унинг синтаксис ва семантикасига тўхталиш мумкин. Ундан ташқари трансляторлар лексик консрукциялар (лексема) лексик тил билан берилади.
Тил синтаксиси - мумкин бўлган тиллар конструкциясини аниқловчи қоида тўпламидир. Синтаксис тилнинг шакли (форма) сини – тилга тегишли бўлган символлар занжири тўпламини аниқлайди Кўпгина ҳолларда формал тиллар учун тилнинг синтаксиси қоидалар тўплами кўринишида келиши мумкин. Кўпгина дастурлаш тиллари учун синтаксис конструкцияли берилганлар тўплами қўшимча изохга мухтож бўлади. Масалан, ,
Тил семантикаси - тилнинг қийматини аниқловчи бўлимдир. Семантика «тилнинг мундарижасини» аниқлайди. , тил занжири учун хамма мумкин бўлган қийматлар тўпламини ан беради.. Кўпгина тиллар семантикаси формал бўлмаган усуллар билан аниқланади. ( белгилар орасидаги алоқалар, ) Аниқ формал тиллар маълум бир маънога эмас. Масалан, «3+2» арифметик ифода эканлиги маълум , лекин «3 2 +» алгебра синтаксиси эканлигини тушуниш мумкин.
Лексика – сўзлар тўплами тилнинг ( луғат бойлиги) . Сўз ёки тил бирлиги (лексема) – тил алфавити элементларидан иборат конструкция бўлиб, ўзида бошқа ҳеч қандай конструкцияга эга эмас. Лексик бирлик фақатганиа элементар символлардан иборат ва бошқа лексик бирликларга ега эмас.
Рус тили лексемаси рус тилидаги сўзлар бўлиб, тиниш ва пробел белгилари ажратувчилар ҳисобланади, улар лексемани ғосил қилмайди. Алгебранинг лексик бирликларига, синлар, математик операцитялар белгилари, номаълум катталиклар ва функцияларнинг белгилашлар кимради. Дастурлаштириш тилларида лексик бирликлар калит сўзлар, идентификаторлар, константалар, метка, операция белгилариЖ шунингдек ажратувчилар вергул, қавслар, нуқтали вергул ва хакозолар киради.

Download 1,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish