O’zbekiston respublikasi vazirlar mahkamasi huzuridagi toshkent islom universiteti


Дастурлаш тилларининг хусусиятлари



Download 1,03 Mb.
bet38/41
Sana09.03.2022
Hajmi1,03 Mb.
#487044
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   41
Bog'liq
tizimli dasturiy taminot

Дастурлаш тилларининг хусусиятлари
Дастурлаштириш тиллари формал ва хақиқий тиллар орасида ўрин олган тиллар хисобланади. Формал тиллар билан уларни қатъий синтаксис қоидалар билан бирлаштирувчи тил гаплари бирлаштиради. Хақиқий мулоқот тиллари дан дастурлаш тилларига лексик бирликлар орқали ўтувчи(асосий калит сўзлар) амалга оширилади.
Дастурлаш тилларини аниқлашда учта саволга жавоб топиш керак бўлади:

  1. мумкин бўлган символлар тўпламини аниқлаш;

  2. тўҳри дастурлаш тилини аниқлаш;

  3. Хар бир тўҳри дастур учун маънони англатиш.

Юқорида келтирилган 2 та саволга жавобни формал тиллар назарияси ёрдамида жавоб топиш мумкин.
Бунда 1 савол бўйича тил алфавитини аниқлай бориб, биз автоматик равишда мумкин бўлган символлар тўпламини аниқлаймиз. Даструлаш тиллари учун алфавит –, уни клавиатурадан киритш мумкин бўлган символлар тўпламидир. Унинг асосини халқаро символларни кодлаштириш жадвали (ASCII жадвали), (миллий алфавит символлари қўшилади) ташкил этади.
Иккинчи масала формал тиллар назарияси ёрдамида қисман ечилади. Хамма дастурлаш тиллари учун тилнинг синтаксисини аниқловчи қоида мавжуд, лекин мумкин бўлган синтаксис конструкцияларни аниқлаш учун бу қоидалар камлик қилади. Қўшимча чекланганлик ликлар тил семантикаси томонидан қўйилади. Бу чекланганликлар хар бир дастурлаш тиллари учун алохида формал бўлмаган шаклда берилади. Бундай чеклашларга ўзгарувчилар ва функцияларни, ўзгарувчилар типи ва константалар, функцияни чақиришда формал ва хақиқий параметрларни келтириш мумкин. Демак, хамма дастурлаш тилларини формал тил деб хисоблаб бўлмайди. Шунинг учун хамма трансляторларда тилни синтаксис тахлил қилганда қўшимча семантик тахлил қилиш кўзда тутилади.
Учинчи масала формал тиллар назариясига тегишли эмас, чунки у хеч қандай маънога эмас. Бунда унга нисбатан қуйидаги ёндошувларни келтириш мумкин:
Дастурлаш тилида ёзилган дастур маъносини, бошқа тилга (дастур мўлжалланган одамга)

Дастур ёзиш жараёнида албатта биринчи ёндошувдан фойдаланилади. Яхши ёзилган дастурда комментарий шу дастурнинг маъносини очиб беради. Блок-схема қуриш эса дастьур алгоритмини бошқа тилда (масалан, блок-схемаларнинг график символлари) ифодалашдир. Шунингдек дастурнинг хужжатлари хам дастурнинг маъносини беради.


Машина фақатгина битта тилни тушунади -машина командаси тили. машина команда тилида дастурни изохлаш мураккаб , шунинг учун трансляторлар яратилади.
Иккинчи ёндошув дастурни тахрирлашда ишлатилади. Дастур бажарилиши бўйича натижаларни бахолаш жараёни инсон томонидан бажарилади.
\масалан, Паскал тилидаги да тузилган дастур кўриниши i:=0; while i=0 do i:=0; ндай машина томонидан маънога эга эмас, агар масалалга бошқа бажарилувчи дастур билан таъсир таъминланса, масалан, процессор ёки хотира ячейкасининг самарали ва узок муддатли ишлашини текширишда бу масала хеч қандай маънога эга эмас.
Дастурларнингт маъно жихатидан текшириш жараёнларини Дастурий таъминот ишлаб чиқишни автоматлаштириш тизимлари (CASE тизимлар).



Download 1,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish