Режа: Халқаро иқтисодий алоқаларни ривожланишининг бож назарияси


Унг оқим  ута реаксион оким, куролланиш тарафдори, тартибга солиш таклифлари бор. Германия ва Италияда кенг таркалган



Download 0,59 Mb.
bet2/5
Sana11.02.2023
Hajmi0,59 Mb.
#910116
1   2   3   4   5
Унг оқим  ута реаксион оким, куролланиш тарафдори, тартибга солиш таклифлари бор. Германия ва Италияда кенг таркалган.
Либерал оким  монополия манфаатларини химоя килувчи ва куролланишни инкор этувчи оким. Унинг асосий вакили Женни Робинсон хоним, бу окимда касаба уюшмаларга кенг урин берилган. Францияда «дирижизм» (дирижер сўзидан олинган) назарияси вужудга келган.
Ж.М.Кейнснинг коидалари тўла қабул қилинган холда А.Хансен томонидан стагнация назарияси билан тўлдирилади.
Бож назариясининг асосчиларидан бири Джон Ме́йнард Кейнс хисобланади.
Кейнсчилик  иқтисодчи Ж. М. Кейнснинг фикрларини илгари сурувчи йўналиш бўлиб, унинг уч окими мавжуд:
1
2
3
2. Бож ва солиқ тўловларининг талаб ва таклиф қонунига асосан ўзгариши.
Бож тушумининг бож ставкасига ва бож тўловчилар сонига боглиқлиги- бож тушумининг микдорини белгиловчи умуий қонуният. Бу боглиқликни тахлил килиб, давлат миқёсидаги ўзгариш қонуниятларини чизмада ифодалаш мумкин.
Бож ставкасини 2 фоиз деб фараз килсак, давлат миқёсида хўжалик юритувчи субъект сони 800 бўлган бўлса, бож ставкасини 10 фоизга кўтарганда улар сони 500 га тушиб қолган. иккинчидан, бож ставкаси 5 % да турганда бож тушуми бож тўловчилар хисобига уса борган.
Бу боглиқликни давлат миқёсида аниклашда, Пол Самуэлсоннинг фикрича, чизмадаги ўзгариш ифодаланган. Ўнгдаги чизманинг мазмуни-маълум солиқ тури буйич бож ставкаси 2 фоиздан 10 фоизгача кутарса. Солиқ тушуми камайиб кетди ва бож тўловчилар сони кўпайса хам умумий бож тушуми кўпаймайди. Чпдаги чизманинг маъноси-бож ставкасини 10 фоиздан 2 фоизгача тушурса бож тушуми бож тўловчилар сонининг усишига караб кўпаяди.
Демак, бож ставкаси бож тушумини белгиловчи асосий омил бўлиб хисобланади ва бож тўловчилар сони эса иккиламчи омил.
Демак. хар қандай бож ставкасининг 50 % дан ортиқ қисми яширин даромаднинг кўпайишига олиб келар экан.
Калифорния университетининг профессори Артур Леффер фойдадан олинадиган солиқ ставкасининг 50% дан ортиб кетиши бож тушумининг камайишига олиб келиши қонуниятини яратган.

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish