Ўрта махсус таълим вазирлиги


илова № 1 Хом ашё ва материаллар хисоби



Download 101,15 Mb.
bet152/177
Sana21.06.2022
Hajmi101,15 Mb.
#688348
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   177
Bog'liq
КУ ва Ж фанидан ЭўУМ матни

илова № 1
Хом ашё ва материаллар хисоби
Лойиханинг хисоблаш қисми хом ашё ва материаллар хисобидан бошланади, яъни хом ашё сарфи, асосий ва ёрдамчи материалларнинг ишлаб чиқарилаётган (1 т мой, маргарин, саламас, совун вахоказо) бирлигига нисбатан аниқланади. Бундан ташқари хом ашё ва материалларнинг вақт бирлигидаги (соат, кун, йил) харажати хисобланади. Хом ашё ва материаллар хисоби назарий хисоб ва берилган ишлаб чиқариш махсулотлари асосида тузилади. Агар бир хил хом ашёдан турли хил махсулот ишлаб чиқарилса хом ашё харажати хар бир махсулотга нисбатан аниқланади. Масалан: Мойни парчалашда харажати ёғ кислоталарига нисбатан 90%, глицеринга –10% деб қабул қилинади. Қайтмас йўқотишлар (нобудгарчилик) ишлаб чиқаришда қайта ишланган хом ашё ва чиқаётган тайёр махсулот орасидаги фарқ билан аниқланади.
Лойихада қайтмас нобудгарчилик етакчи корхоналар тажрибасига қараб белгиланади.
Материаллар хисобининг натижалари, яъни хом ашё ва махсулотлар харажати чиқиндилар, тайёр махсулот қулайлик учун жадвалга киритилади. Бу жадваллар махсулотлар баланси дейилади.
Буғ, сув, электр энергия ва хоказоларнинг харажати хом ашё ва материаллар харажатига боғлиқ. 100 тонна пахта чигити қайта ишланганда хосил бўладиган махсулотлар балансини келтирамиз.
Мой мувозанати % да

Чигитдаги мой миқдори

(M0)

20,48

Форпресс мой чиқиши

(P2)

14,21

Экспеллер мой чиқиши

(P4)

3,02

Экспер

1)

2,75

Шулхадаги

2)

0,49

Пуч чигитдаги

3)

0,01







20,48

Эхтимо хисобга олмаган ифодалар.
Н=Ф-(Р24)=17,15-(14,21+3,02)=0,08%
Дастлабки мой ажратиб чиқиш экстракцион усул билан пахта чигитини қайта ишлашда кутиладиган тайёр махсулотни чиқишига ва чиқиндиларни аниқлаш.
Асосий маълумотлар % да

Дастлабки намлик ва ифлос холдаги чигит мойлиги

0)

20,40

Дастлабки ифлос холдаги чигит намлиги

0)

11,00

Тозалашдан олдин чичигитдаги пуч чигитлар миқдори

0)

1,09

Тозалашдан олдин чичигитдаги минерал органик аралашмалар миқдори

0)

0,36

Дастлабки намлик ва ифлос холдаги чигитдаги шулха миқдори

0)

44,26

Тоза чигитдаги шулха миқдори

1)

44,42

Тоза чигитдаги мағз миқдори

0)

55,58

Чигитдаги мағз намлиги

3)

8,70

Тозалашдан кейинги чигитдаги пуч чигитлар миқдори

1)

0,55

Тозалашдан кейин чигитдаги минерал ва органик аралашмалар миқдори

1)

0,17

Чигит намлигига тенг бўлган чиқинди намлиги

1)

11,00

Шулхага ўтган мағз миқдори

2)

0,70

Мағздаги шулха миқдори

2)

15,00

Ажралган шулха намлиги

2)

12,68

Ажралган шулха мойлиги

1)

1,50

Чиқиш ва сепаралаш жараёни натижасида шулхага ўтган тозаланган чигитдаги ифлос миқдори

4)

40,00

Пуч чигитлар ўртача мойлиги

5)

3,10

Форпресс жмых мойлиги

2)

12,00

Форпресс жмых намлиги

4)

5,60

Шрот мойлиги

3)

1,00

Шрот намлиги

5)

7,50

Олинадиган мой миқдори

(Ф)

19,34

Хисоб
1. Минерал ва органик чиқиндилар ва пуч чигитлар умумий хисобланган ажралиш миқдори.
С22=100[(C00)-(С11)]/100-(С11)=100 [(0,36+1,09)-(0,17+0,55)]/100-
-(0,17+0,55)=0,74%
2. Минерал ва органик чиқиндилар ажралиши.
С2=100[(C01)+С122)/100=100 [(0,36+0,17)+0,170,74/100=0,19%
3. Пуч чигитлар ажралиши.
Т2=(С22)-С2=0,74-0,19=0,550%

  1. Тозаланган чигит оғирлигига нисбатан (% да ) чигитдаги шулха миқдори

Л302=44,26-0,55=43,71%

  1. Шулхадаги чиқинди миқдори

С31С4/100=0,1740,00/100=0,07%



  1. Ишлаб чиқаришда шулха миқдор:

Л4=100(Л32)+Л222)/100-(15,00+0,70+0,07)=34,22%
Чигитдаги шулха намлиги:
В8=100В01В31=10011,00-55,588,70/44,42=13,88%
Шулха чиқиш миқдори.
Л54(100-В8/100-В2)=34,22(100-13,88/100-12,68)=33,75%

  1. Форпресс кунжара чиқиши.

Ж1=10000-100(М00522)+Л512)+Т252)+С2В1/100-(М24)= =10000-100(20,40+11,00+33,75+0,55+0,19)+33,75(1,50+12,68)+0,55(3,10+12,68)+
+0,1911,00/100-(12,00+5,60)=47,33%

  1. Шрот чиқиши:

Ш=10000-100(М00522)+Л512)+Т252)+С2В1/100-(М35)= 10000-100(20,40+11,00+33,75+0,55+0,19)+33,75(1,50+12,68)+0,55(3,10+12,68)+
+0,1911,00/100-(1,00+7,50)=42,63%

  1. Форпресс кунжарада қанча мой миқдори:

М61М2/100=44,3312,00/100=5,68%

  1. Мой пероорлиги

А) шротдаги П1=ШМ3/100=42,631,00/100=0,43%
В) Шулхадаги П25М1/100=33,751,50/100=0,51%
С) Пуч чигитлардаги: П32М5/100=0,553,10/100=0,02%

  1. Мойнинг умумий чиқиш миқдори:

Р10-(П123)=20,40-(0,43+0,51+0,02)=19,44%

  1. Форпресс мой чиқиши:

Р20-(М623)=20,40-(5,68+0,51+0,02)=14,19%

  1. Экстрактор мой чиқиши:

Р312=19,44-14,19=5,25%

  1. Намлик перофлиги

П50-(ШВ55В22В22В1/100)=11,00-(42,637,50+33,7512,68+0,5512,68+
+0,1911,00/100)=3,44%
Хом ашё мувозанати

Форпресс мой чиқиши

2)

14,19

Экстракцион мой чиқиш

3)

5,25

Шрот чиқиши

(Ш)

42,63

Шулха чиқиши

5)

33,75

Пуч чигит ажралиши

2)

0,55

Минерал ва органик чиқиндилар ажралиши

2)

0,19

Намлик исрофи

5)

3,44

Мой баланси % да




100,00

Чигитдаги мой миқдори

0)

20,40

Форпресс мой чиқиши

2)

14,19

Экстракцион мой чиқиш

3)

5,25

Мой исрофлиги







Шротдаги

1)

0,43

Шулхадаги

2)

0,51

Пуч чигитдаги

3)

0,02







20,40

Ишлаб чиқаришда эхтимол хисобга олинмаган мой исрофи.
Н=Ф-(Р23)=19,34-(41,19+5,25)=0,10%
МОДДИЙ ХИСОБ.
Бу қисм курс лойихасининг асосий бўлими бўлиб, унинг алохида ишлаб чиқаришдаги ускуналарининг тўла хисоби, иссиқлик ва энергетик хисоблар амалга оширилади.
Танланган технологик схема бўйича хом ашё, асосий ва ёрдамчи материаллар сарфи ишлаб чиқариладиган махсулот бирлигига хисобланади (1 тонна маргарин, мой, саламас ва бошқалар учун).
Айрим холларда, хисоб-китобни қайта ишланаётган хом ашё бирлигига хам бажарилади. Масалан, 1 тонна мойни рафинациялаш учун; 1 тонна ёғни парчалаш учун ва хоказо. Моддий хисоб бир соатда ишлаб чиқарилган махсулот миқдорига бажарилади.
Тайёр махсулот бирлигига сарф бўладиган хом ашё миқдорини назарий хисобларга асосан ва асалдан саноат нормалариган қараб хисобланади ва фойдаланилган адабиётлар келтирилади.
Бир махсулотни ишлаб чиқариш учун турли хом ашёлар ишлатилиши мумкин. Шунинг учун уларнинг барчаси қайд қилиниши керак. Улар ичидан энг иқтисодий самарали турини танлаб олиш ва асослаш керак.
Масалан, ёғ кислоталарининг эмульсион усул билан узлуксиз нейтраллаш, яъни рафинациялаш цехининг моддий хисоби. Хисоблар 1 тонна хом пахта мойи учун амалга оширилади.
Дастлабки маълумотлар.
1. Хом пахта мойини к.г. – 6мг КОН
2. Ишқорнинг ортиқча миқдори учун коэффициенти у=2 ёки назарий сарфдан 100%

  1. Дастлабки NaOH эритмасининг КОН-централинияси а=0,609 кг/л, зичлиги =1,449 кг/л.

  2. Натрий ишқор эритмасининг концентрацияси а1=0,609 кг/л, зичлиги 1=1,449 кг/л.

  3. Намлиги ва учувчан моддалар миқдори х1=0,25%

  4. Қуритилган мой намлиги х2=0,05%



Нейтраллаш.
Паха мойини ишқорий нейтраллаш учун сарф бўладиган натрий гидроксид (100%-ли)
Щ=к.г.0,713у=60,7132=8,55 кг/т
Турли концентарциядаги натрий гидроксид эритмасининг сарфи хисобланади.
А) Оғирлик бўйича беирлган (42%-ли) эритма сарфи
g=Щ/а=8,551,449/0,609=20,34 кг/т
Хажм бўйича:
V1=Щ/а=855/0,609=14,09 л/г=0,014 м3/т оғирлик бўйича
Б) Оғирлик бўйича (16,9%-ли) эритма сарфи
g1=Щ11=8,551,190/0,201=50,61 кг/т
хажм бўйича:
V2=Щ/а1=855/0,201=42,53 л/г=0,042 м3/т оғирлик бўйича
В) Натрий гидроксид ишчи эритма тайёрлаш учун керакли сув сиқдорини топасмиз.
V=V2-V1=0,042-0,014=0,028 м3
Г) Натрий гидроксид таркибидаги сув миқдори
Жщ=ЩМкщ=8,55276/40=56,0 кг/т
Бу ерда Мк-пахта мойидаги ёғ кислоталари ўртача молекуляр оғирлиги (Мк=276)
Нейтралланган мой таркибида соапсток ажратилгандан кейин совун холдаги ёғ кислоталар Жб=0,1%=1,0 кг/т миқдорда бўлади. Демак, соапстокка бириккан ёғ кислота айланади.
Жгщб=59,0-1,0=58,0 кг/т
Соапсток ёғсиз ўтади, унинг хом пахта мойидаги миқдори ўртача 0,7% ни ёки Нк=7кг/г ташкил қилади. Демак бириккан ёғ кислоталар ва ёғсиз комплекс миқдорни топамиз:
Ж0гк=58,0+7=65,0 кг/т
Соапсток таркибидаги умумий соапсток ёғлигидан 45% ни нейтрал ёғ ташкил қилади.
Соапстокдаги умумий ёғ миқдори
Жс0100/(100-45)=65100/(100-45)=118,1 кг/т
Шу жумладан нейтралланган ёғ:
Жжс+Vэ=118,1+42,06=160,16 кг/т
Соапсток миқдори: С=Жс+Vэ=118,1+42,06=160,16 кг/т
Ишқор нейтраллашдан кейин олинадиган мой миқдори:
Жн=1000-118,1=881,9 кг/г.
Мойни ювиш.
Мой нейтраллангандан сўнг сув билан ювилади. Сувнинг миқдори мой оғирлигидан 20% ни ташкил қилади ва унинг миқдори қуйидаги аниқланади.
В=Жн0,2=881,90,2=176,3 кг/т Сув билан мойдаги 95% совун ювишда ва нейтрал ёғнинг бир миқдори хам чиқиб кетади. Корхоналардаги маълумотларга кўра, сувдаги ёғ концентрацияси в=8г/кг га тенг. Ювилган сувдаги мой миқдорини аниқлаймиз.
Опр=Вв=176,38=1410г=1,4 кг/т
шунингдек:
-мой холдаги бириккан ёғ кислоталари миқдори:
Жзб0,95=1,00,95=0,95 кг/т
-нейтрал мой миқдори:
Жпнпр=881,9-1,4=880,5 кг/т
Қолган миқдори
О1пру=1,4-0,7=0,7 кг/т
Саноат чиқиндилар тозалаш системасига юборилади ва иш давомида нордонлаштириш натижасила уларнинг 60% миқдори ушлаб қолинади ёки:
О2160/100=0,760/100=0,42 кг/т
Ишқор билан нейтраллаш жараёнида хосил бўлган турли чиқиндилар миқдори
О3=0,2кг/т
Ишқор нетраллашда хосил бўлган чиқиндилар умумий миқдори:
О=Жс23=118,1+0,42+0,2=118,72 кг/т
Қатлам йўқотишлари:
Ювишда.
П1пр-(Жу+О2)=1,4-(0,7+0,42)=0,28 кг/т
Қуритишда
П212=0,24-0,05=0,20%=2 кг/т
П=П1+П2=0,28+2=2,28 кг/т
Ишқор билан рафинация қилинган, ювилган ва қуритилган мой миқдори:
Жр=Жн-П=881,9-2,7=879,2 кг/т
Ишқорий нейтраллаш жараёнининг махсулотли мувозанати:

Компонентлар

1 т рафинация мойга, кг

Суткасига, тонна

Хом пахта мойи

1000

80

Нейтралланган мой

881,9

70,55

Ювилган мой

880,5

70,44

Қуритилган мой

879,5

70,33

Чиқиндилар:
Жами

118,72


9,49


Шу жумладан
-соапстокдаги ёғ

118,1


9,44


-техник ёғ

0,42

0,033

-бошқа чиқиндилар

0,2

0,016

Қайтмас йўқотиш

2,28

0,182

Соапсток миқдори

160,16

12,80

1 тонна рафинацияланган мой олиш учун қанча хом пахта мой миқдорини аниқлаймиз:
А=10001000/Жр=10001000/879,2=1137,3 кг/т
Қўшилган махсулотлар сарф бўлиш миқдорини хисоблаш.
А) Сотиладиган кацетик соданинг таркибидаги 92% NaOH сарф бўладиган миқдорини аниқлаймиз.
Щ1=Щ/0,92=8,55/0,92=9,29 кг/т
Б) Нордонлаштириш учун ювиш суви берилади. Унинг таркибида совун бўлади. Шунда сульфат кислотанинг сарфи (зиёдлик коффициенти к=1,15)
Кс=ЖзМсК/Мм2=0,95981,15/2982=0,17 кг/т
Бу ерда: Мс-сульфат кислота молекуляр оғирлиги (Мс=98)
Мм-совуннинг молекуляр оғирлиги (Мм=298)
1/2- парчаланишга сарф бўладиган эквивалент миқдори сувнинг 1 молекуласига кислотанинг 1/2-молекула сарф бўлади.
Сульфат кислота билан нордонлаштирилган ювиш суви кальций корбанат сарфи билан нейтралланади. Соданинг сарфи (зиёдли коэффициенти к-1,15):
Щс=МсКсК/Мм=1060,171,15/95=0,21 кг/т
Такрорлаш учун саволлар.

  1. Лойхани хисоблаш қисми.

  2. Материаллар хисоби, яъни хомашё сарфини хисоблаш.

  3. Баланс тузилиши.

«Таянч» сўз ва иборалар.
Хом Аше, Сарф, Хисоблаш, Ускуна, Қўшимча махсулотлар, Баланс, Натижа.

Download 101,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish