Самарқанд давлат медицина институти биоанорганик, биоорганик ва биологик кимё кафедраси Биологик кимё 2-курс аминокислоталар алмашинуви. Аминокислоталарнинг декарбоксилланиши (2 маъруза) Маърузачи: доц. Қ. М. Халиков


йилда немис биохимиги Коссель аргинин гидролизи-ни катализлаб, орнитин ва мочевина ҳосил бўлишига олиб борадиган аргиназа ферментини кашф этди



Download 1,82 Mb.
bet5/7
Sana15.06.2022
Hajmi1,82 Mb.
#673175
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
16.1.аминокисл.алмаш-2 (1)

1903 йилда немис биохимиги Коссель аргинин гидролизи-ни катализлаб, орнитин ва мочевина ҳосил бўлишига олиб борадиган аргиназа ферментини кашф этди.

  • 1903 йилда немис биохимиги Коссель аргинин гидролизи-ни катализлаб, орнитин ва мочевина ҳосил бўлишига олиб борадиган аргиназа ферментини кашф этди.

Г. Кребс ва К. Гензеляйтлар бу жараённинг циклик бўлишини аниқлаб, унинг бошқа реакцияларини очиб бердилар.

  • Г. Кребс ва К. Гензеляйтлар бу жараённинг циклик бўлишини аниқлаб, унинг бошқа реакцияларини очиб бердилар.
  • Кейинги изланишлар моче-вина синтези жигарда ўтиши ва унинг циклик жараён эканлигини тасдиқлади.

Мочевина ҳосил бўлишини қуйидагича тасаввур қилинади:

  • Мочевина ҳосил бўлишини қуйидагича тасаввур қилинади:
  • 1) Биринчи боқичда макроэргик бирикма карбамоилфосфат ҳосил бўлиши ва бу реакцияни карбамоилфосфатсин-тетаза-1 ферменти катализлаши аниқланган

2) Карбамоилфосфатдаги карбамоил гуруҳ орнитинга ўтиб, цитруллинни ҳосил қилади.

  • 2) Карбамоилфосфатдаги карбамоил гуруҳ орнитинга ўтиб, цитруллинни ҳосил қилади.
  • Бу реакцияни орнитинкарба-моилтрансфераза ферменти катализлайди:

3) Сўнгра цитруллин аспа-рагин кислота билан реакция киришиб аргининсукцинат кислотага айланади. Бу реакцияни аргинисукцинат-синтетаза ферменти катализлайди:

  • 3) Сўнгра цитруллин аспа-рагин кислота билан реакция киришиб аргининсукцинат кислотага айланади. Бу реакцияни аргинисукцинат-синтетаза ферменти катализлайди:

4) Аргининсукцинат аргинин-сукцинатлиаза ферменти таъсирида аргинин ва фумарат кислотага парчаланади:

  • 4) Аргининсукцинат аргинин-сукцинатлиаза ферменти таъсирида аргинин ва фумарат кислотага парчаланади:

5) Ҳосил бўлган аргинин аргиназа таъсирида яна орнитин ва мочевинага парчаланади:

  • 5) Ҳосил бўлган аргинин аргиназа таъсирида яна орнитин ва мочевинага парчаланади:

Download 1,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish