Сигналлар билан ишлаш Пассив ва актив фильтрлар: паст, юқори частотали



Download 312,36 Kb.
bet2/4
Sana24.03.2022
Hajmi312,36 Kb.
#507817
1   2   3   4
Юқори частотали фильтрлар
Юқори частотали фильтрлар(2.4-расм) да кўрсатилган. Фильтрнинг кириш қисмига мураккаб сигнал берилганда, L1, L2, L3 элементлар унинг паст частотали ташкил этувчи қаршилиги кам бўлиб, сигнални шунтлайди. Шу сабабли, бир неча звенодан ўтган паст частотали сигналнинг амплитудаси жуда кичик бўлиб қолади.



2.4-расм. Юқори частотали фильтрлар а) ва б) уларнинг частота характеристикаси.
Юқори частотали сигналлар С1, С2, С3 дан ўтишда катта қаршиликка учрайди. R1, L1, R2, L2, L3, R3 лар уланган тармоқларнинг юқори частоталарга кўрсатган қаршилиги катта бўлганда сигнал шунтланмайди. Шундай қилиб занжир фильтр вазифасини ўтайди. Бундай занжирнинг қирқиш частотаси бўлади.
Қаршилик ва сиғимдан иборат юқори частотали фильтрлар кенг қўлланилади. RC дан иборат энг оддий юқори частотали фильтр 2.5-расмда келтирилган. Унинг қирқиш частотаси паст частотали фильтрники каби бўлади.

2.5-расм. Юқори частотали RC-фильтрлар а) ва б) уларнинг частота характеристикаси.


Полосали фильтрлар
Боғланган контурдан иборат бўлиб, аниқ бир частотага созланган фильтр поласали фильтр деб аталади. Бундай фильтрнинг частота характрискасидан ўтказиш ва тўсиш полосаси ўзаро кескин ажралган бўлиши учун боғланган контурларнинг мураккаброқ схемасидан фойдаланилади.(2.6.-расм).



2.6-расм.


2.6 а)- расмда келтирилган фильтр иккита контурдан иборат звенолардан тузилган. Контурлардан бири занжирга кетма-кет иккинчиси паралел уланади. Фильтрнинг ишлаш принципини кўриб чиқайлик. Фильтр кириш қисмига паст частотали сигнал берилганда кетма- кет уланган, C1, R2, C3, R3 лар қаршилиги катта бўлганлиги туфайли, R2,L2,R4,L4 лар шунтловчи, таъсир кўрсатганда фильтрнинг чиқиш паст частотали сигналнинг амплутудаси жуда кичик бўлади.


Фильтр кириш қисмига юқори частотали сигнал берилганда С13 лар катта қаршилик кўрсатмайди, унга кетма-кет уланган R1,L1,R3,L3 қаршилик кўрсатади, С2 ва С4 лар эса шунтловчи таъсир кўрсатади. Натижада юқори частотали сигнал амплитудаси фильтрнинг чиқиш қисмида жуда кичик қийматга эга бўлади.
Энди фильтр кириш қисмига контурларнинг резонанс частотасига тенг ва унга яқин бўлган частотали сигнал берилган ҳолни кўрайлик. Бу пайтда R1,C1,L1 ва R3,C3,L3 дан иборат контурларда кучланишлар резонанси R2,C2,L2 ва R4,C4,L4 дан иборат контурларда эса токлар резонанси вужудга келади. Шу сабабли кетма-кет уланган контурларда қаршилик кескин камаяди, паралел уланганда эса ортади. Натижада фильтрнинг чиқиш қисмида резонанс частотага яқин бўлган частота сигналлар амплутудаси катта бўлади.
Фильтрдаги звенолар сони ортиши билан ўтказувчи ва тўсувчи полосалар орасидаги чегара тобора аниқ бўлади.
Баъзи ҳолларда радио электрон қурилмаларда маълум бир частотага эга бўлган сигнални ўтказмаслиги мумкин.
Бу вазифани бажарувчи фильтр тўсувчи фильтр деб аталади. 2.7 а)- расмда схемаси келтирилган.


2.7-расм.


Фильтр кириш қисмига паст частотали сигнал берилса L1, R1, L3, R3 орқали бемалол ўта олади, С2, С4 лар сигналнинг шунтлашга йўл қўймайди. Фильтрга юқори частотали сигналлар берилганда, сигнал С1, С3 лар орқали фильтрнинг чиқиш қисмига ўтади. R2, L2, R4, L4 лар сигналнинг шунтлашига йўл қўймайди.
Энди фильтрнинг кириш қисмига контур резонанс частотасига тенг ёки яқин бўлган частотали сигнал берилса, L1,R1,C1 ва L3,R3,C3 дан иборат контурларда токлар резонанси L2,R2,C2 ва L4,R4,C4 контурларнинг қаршилиги камаяди. Натижада шу полосага тўғри келган сигналларнинг амплитудаси фильтрнинг чиқиш қисмида звенолар сони ортган сари фильтрнинг частота характирискаси идеал ҳолатга яқинлашиб боради.



Download 312,36 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish