Сохани урганишнинг асосий максади ва вазифалари



Download 0,7 Mb.
bet14/22
Sana23.02.2022
Hajmi0,7 Mb.
#127721
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   22
Bog'liq
Коррозия. Маъруза матни

Кристаллитлараро коррозияга нисбатан мойилликни снииш.
Бу синов бутун дунёда узок вакт (8-240 соат) агрессив мухитлар (10% НС1; 5% H2SO4) (H2SO4 + C11SO4) да кдйнатилишга асосланган стандарт кимёвий усуллар билан олиб борилади. Котишма потенциаллари улчаниб потенциостатик эгри чизиги чизилади.
Тезкор усул: Пулат юзасига сурилган HNO3 +FeCl3 +HC1 электролит томчисидаги коррозия потенциалини аник,лаш, КК га мойиллик хар икки минутдан сунг потенциал кдшмати (0.1-0.3В) билан аникланади.
Агар, пулат КК га мойил булмаса, потенциал (0.4-0.6В) хлор-кумушли эритма булади. Бу усул айникра пайванд чокларини назорат к^лишда кулланилади. КК нинг олдини олиш пайванд чоклари стабил (мувозанатли) куйдирилишга дучор этилади.
9-МАВЗУ
ТЕМИР ҚОТИШМАЛАРНИНГ ЗАНГЛАШГА ҚАРШИЛИГИ v
Соф темир (Fe)- термодинамик фаол металл хисобланади; унинг мувозанат потенциали Ере°= -0.44В, яъни у анод реакциясининг бориш устунлигини курсатади.
A. Fe-> Fe+2 + 2e"
Бу реакция тезлиги купчилик мухитларда катта; ташк,и ток куйилганда кугбланишнинг йук,лиги бунга гувохлик беради. Коррозия тезлиги о дат да 2 вариантда борувчи катодли реакция билан лимитланади:
К: Н+ -----> 0,5 Н2 - е" ёки Н+ + е"-------Н°
02 нинг мавжудлиги реякцияни тезлаштиради.
К. 2Н+ + 0,5О2 + 2е"-------> Н20 Н20 <-» Н+ + ОН"
Умумий хрлда, А ва К реакцияни бирлаштириб:
Fe + Н20 + 0,5О2 <-> Fe(OH)2 Fe(OH)2 + 0,5Н2О + 0,5 02-> Fe(OH)3 -занг
Агар шу реакцияларнинг ута кучланиши унча катта булмаса, Fe дат аралашмалар микрогальваник элементларни хрсил кдлади. Углеродли пулатлардаги асосий аралашмани С ташкил к,илади. С нинг 0.1%дан 1%гача купайгани НС1 да занглашни 100 мартага оширади.
Табиатда, атмосферада, сувда, тупрокда темир нафак.ат Ni, Mo, Cd, Sn, Pb каби металларга нисбатан, балки термодинамик фаол металлар: Zn, Та, Nb, V, Ti,Al га нисбатан хам унчалик мустаҳкам эмас. Бунга:
1. Водороднинг паст таркиби:г]н2 vo2;
2. К,утбсизланиш Fe+3 = -0.036В.
3. Углерод ва РезС нинг фаоллиги.

4. Fe(OH)2 ва Ре(ОН)знинг паст )^имоя к^аршилик хоссалари.


5. Пассив пленканинг СГ, Вг" ионларига кучсизлиги имкон беради. Шунинг учун Fe-C котишма табиий шароитларда, кислотали
мухитларда ва концентрати 30% дан юкори булган ишкорларда бардошсиздир. Темир айрим холларда мустахкамдир. Оксидланиш мухитларида, масалан:гГМОз нинг 40-80% концентрациясида H2SO^ 050% . оксидланмаган мухитларда HF- 60-95%) ишкорларда, NH3 >1г/л. Органик кислоталар: щавель, чумоли, уксус, лимон кислоталари Fe-C котишмаларини бузади.
Сувда эриган С02 занглаш тезлигини оширади. Бу хол эксплуатация бугхонасида Са(НСОз) ионлари хисобига сувни юмшатишда тез-тез учрайди. Чузилувчан кучланишларнинг мавжудлиги бу холларда дарз кетишга-«пулатнинг каустик муртлиги»га олиб келади. Киме саноати асбоб ускуналари тайёрлашда конструкцион материаллар сифатида легирланган зангламайдиган пулат ишлатилади.
Зангламайдиган пулатлар таснифи уларнинг асосий физик хоссаларни белгиловчи:
1. Ф- ферритли (Феррит хосил килувчи Cr, Mo, Cu, Si, Ti, Nb);
2. М- мартенсит ли;
3. А- аустенитли (аустенит хосил килувчи Ni, С, Mn, N). А-Ф, А-М, Ф-М структураларига асосланган.
Легирловчи компонентлар стандарт буйича аникланади: Cr-X, Ni-H, Мо-М, Cu-Д, Si-C, А1- Ю, N2-A.
Харфдан кейинги ракам легирловчи модда микдорини % хисобида курсатади. Харфдан олдинги сон С микдорининг юздан бир фоизини курсатади.0.12% С-12Х18Н10Т; 0.08%С-0.8Х180Т.
Пулатлар таркибига кура куйидагиларга булинади:
Хромли (Fe + Cr), хром никелли (Сг + Fe + Ni), (Fe + Cr + Ni + Mn) ва (Fe + Cr + Mn). Колган компонентлар коррозион чидамлилигини ошириш учун кушилади.
Легирлашнинг асосий элемента-хромдир. Унинг котишмалари 12-30% ни ташки л килади.
Хром -енгил пассивланадиган металларга киради. У оксидланиш мухитларида ёки эритмада оксидловчиларнинг мавжудлигида пулатнинг чидамлилигини оширишга ёрдам беради. Бунинг натижасида унинг юзасида хром (Сг(ОН)з) билан бойитилган 1 -3 Нм калинликдаги парда ички кисми эса шпинель типдаги оксиддан хосил булади.
Чет эл пулатлари бошкача тартибда: олдин таркиб микдорини фоизда ифодаловчи сон, кейин элемент (0.02 С; 8 Сг; 22 Ni; 6 Si) ёзилади.
Шундай килиб, таркибида куп С булган мартенситли пулатлар- у-пулатлардан чиниктирилгандан сунг секин совитиш йули билан олинади.
20X13 30X13 40X13 65X18
Тузилиши игнасимон (хажмли марказлаштирилган кубли панжара). у-киррали марказлашган куб булган пулатлар органик кислоталарнинг кучсиз эритмаларида, 600° гача булган газли мухитларда умумий коррозияга карши чидамлирокдир. Улар мустахкамлиги ва каттиклиги оширилган материал сифатида ишлатилади.
М-Ф; 12X13 маркали пулатнинг каттиклиги кичик булганлиги учун озик- овкат, гушт ва сут саноатида F1NO3 ва уксус кислотасида оддий температура ишлатилади.
Ф-А: 8X13 маркали пулатда Сг 18-30% гача учрайди.
Пайванд бирикмаларнинг пластиклиги паст; 475°С да мурт, HNO3 да 90% гача чидамли. Кристаллитлараро коррозияга мойил.
Аустенитли пулатлар Cr + Ni нинг чидамлилик нисбати (18% Сг- 10% Ni) таркибнинг мувозанатда эканлигини курсатади. Никель-структурасининг сакланишига ёрдам беради, пластиклигини оширади. Пулатлар пайвандланадилар; иссикга бардошлилиги билан ажратилиб туради: 12X18 Н9. 0.8Н18 НЮ, 12X18 НЮ Т.
Кайтарилиш мухитларида, ишкорий эритмаларда, Н3РО4 дан (80° сача). HNO3 тузларида температура кутарилиши билан чидамлилик ортидп. Кайтарилиш кислоталарида ва таркибида СГ булган эритмаларда чидамлиликни -2-3% Мо га оширади: Si, V, Re, N да хам худди шундай булади. Ti, Nb- карбит хосил килувчилар С ни Сг га нисбатан анча мустахкам булган карбит билан боглайди. Улар уз навбатида кристаллитлараро коррозияга чидамлиликни оширади. Си, Ti, Al, Mo структуранинг пайдо булишига олиб келади, пулатнинг мустахкамлигини оширади. S ва Se ишлов беришни яхшилайди

Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish