Сув ресурсларидан оқилона фойдаланиш йўналишида


Гидромеханизация усулида-



Download 3,66 Mb.
bet5/25
Sana02.07.2022
Hajmi3,66 Mb.
#731598
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25
Bog'liq
1 Xisob

Гидромеханизация усулида- грунтга ишлов берилганда қазиш, ташиш ва жойлаштириш ишлари гидравлик қонунларга асосланган ҳолда, сув оқими энергияси ёрдамида бажарилади. Ўзбекистонда гидромеханизация усулида ер ишлари умумий ҳажмларининг 4 % дан ортиқ қисми бажарилади. Бу усул сув хўжалиги ва мелиорация ишларида асосан бирикмайдиган ва кам бирикувчан грунтлари мавжуд худудларда ҳамда сув оқими бўлган кенг ўзанларда қурилиш, тамирлаш-тиклаш ишларида яккаю-ягона усул сифатида қўлланилади.
Портлатиш усулида- грунтларни қазиш, ташиш, ётқизиш ва юмшатиш ишлари портловчи моддаларни қўллаш орқали бажарилади.
Ер ишларини бажариш учун механик ва гидромеханизация усулларини қўллаш имконияти бўлмаганда (қаттиқ ва музлаган грунтларда) ёки қисқа муддатларда катта ҳажмда ер ишларини бажариш лозим бўлса, портлатиш усули қўлланилади.
Мисол учун қоятош грунтларни, тоғ жинсларини, музлаган ва қаттиқ грунтларни юмшатиш ва бошқа ҳолларда. Одатда йирик гидротехник иншоотлар қоятош замин устида қурилишидан портлатиш ишлари грунтларни юмшатишда асосий усул сифатида кенг қўлланилади. Курс лойиҳасида, шартли равишда, замин грунти юмшоқ ёки юмшатилган қоятош (яъни I-IV гуруҳлар) қилиб олинган.
Қўл ишлари- ер ишлари ҳажми нисбатан оз бўлганда, ер ишларида ўлчамларнинг юқори аниқлиги талаб қилинганда, ёки лойиҳада кўрсатилган шаклга келтириш имкони бўлмаса, иш жойи механизм учун ноқулай бўлса, грунтларни қазиш, ташиш, ётқизиш ишлари қўл кучи ёрдамида бажарилиши мумкин. Сув хўжалиги қурилиши ишлаб чиқаришида ер ишлари умумий ҳажмининг 0,1-1,0 % гача қисми қўл кучи ёрдамида бажарилади.
Ер ишларини қўл кучи билан бажариш учун кичик механизация воситалари ва ҳар хил асбоб-ускуналардан фойдаланилади. Қўл ишларида грунтлар классларига, таркибига ва агрегат ҳолатига қараб ишланиш қийинчилиги бўйича бир неча гуруҳларга бўлинадилар. Юмшоқ грунтлар I-IV гуруҳларга, музлаган грунтлар Iм- IVм гурухларга, йирик бўлакли, қаттиқ грунтлар Vт –VIт гуруҳларга ва қаттиқ грунтлар V- VII гуруҳларга бўлинади.

Download 3,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish