Тажриба ишларини бажариш ва уларнинг хисоботини тайёрлаш буйича умумий талаблар ушбу ишда 2101 – «Автоматика ва техник системаларда бошкариш»



Download 184 Kb.
bet4/10
Sana30.04.2022
Hajmi184 Kb.
#598932
TuriПрограмма
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
телемех

Назарий кисм
Триггерлар хотира элементлар асосида тузилади. Триггер буи кита тургун холатга ега булган, бошкарувчи киришга хабарларнинг комбинацияси берилганда биринчи холатдан иккинчи холатга утаётган ва маълум вакт давомида шу холатни саклаб турадиган электрон схемага айтилади.

Триггернинг умумий тузилиши ва классификацияси


Микролектроник сон, телемеханика курилмаларида триггерларнинг турли хиллари ишлатилади. Улар бир канча белгилар билан таксимланади: маълумот ёзиш усули мантикан тузилиш элемент баъзаси буйича. 5 – расмда триггернинг умумий тузилиш хсемаси курсатилган.


5-РАСМ

5 – расм триггернинг умумий негизли схемаси


Бу ерда хотира элементининг у ёки бу холатга алмашлаб уланиши S( Set – карор холат), R ( reset – ьташлаш) хабарлар оркали булади. Бу хабарлар бошкариш схемасининг чикишидан келади.
Агар иккита Q ва Q узаро алмашган чикишлар кулланса, триггер жуфт фазали чикишга эга булади.
Бошкариш усулига караб триггерлар куйидагича булади:
Rs – триггер (иккита бошкариш Кириши билан);
D – триггер ёки бита бошкариш киришса, кириш хабарни кечиктирилишига эга булгин триггер;
JK – триггер;
T – триггер ва бошкалар.
Малумот ёзилиш усули буйича триггерлар асинхрон ва синхрон триггерларга булинадилар.
Ишлатилаётган хотира элементларни типига караб триггерлар уч синфга булинади: статик, динамик ва статик - динамик.
RS – триггерлар R ва S иккита бошкарув киришлар булади. Улар оркали Q = I холати урнатиш функсияси ( S = I, R = 0да ) ва ташлаш функсияси Q = 0 ( S = 0, R = I да) бажарилади.
Триггер S = R = 0 да саклаш тартибида ишлайди.
S = R= I комбинацияси эса (урнатиш ва ташлаш бараварига) таъкикланади чунки Q чикишини ноаник холатга олиб келади.
6а – расмда асинхрон RS – триггрнинг схемаси, 6б – расмда эса унинг ишлашвакт диаграммаси келтирилган. RS – триггернинг харатеристик тенгламаси куйидаги холатга эга.
Qn+1= S+RQn

S = R = 0 (саклаш режим) да


Qn+1=Qn
RS – триггерни холати жадвали



R

S

Qn+1

O

O

Qn

O

1

1

1

O

O

1

1

X

Синхрон триггерлар синхронлаш импулснинг сиртки (72-расм) ва фронт (8а – расм) билан синхронланган триггерларга булинади. Триггерни синхронланиши С = 1 сиртки буйича ва С хабарнинг мусбат фронти буйича булади. Шу диаграммалардан куринадики, С = 1да сирт буйича синхронланган триггер бутун вакт буйича S, R хабарларнинг узгаришига сезгир булади. Фронт буйича синхронланган тригерлар киришга мусбат фронт келганда S ва R кийматларига караб ишлайди.


9 – расмда JK – триггер берилган. Триггер С, J ва K киришларга хабар берилганда ишлаши анча мураккаб булади. Энг сода режими J ва K киришларга мантикий «I» берилганда булади. Бу холда триггер хисоб киришли оддий триггерга ухшаб ишлайди. «С» такт киришнинг хар мусбат импулсниг тушиши буйича триггерларнинг холати тескарига узгаради. Агар J ва K битта киришларга бир вактда мантий «О» берилаётган булса



C

J

K

Q

1

0

0

Q*

1

1

0

1

1

0

1

0

1

1

1

Q~

унда «С» такт киришига импулс берилганда, триггер холати узгармайди. Агар J киришига мантикий «I» , K киришига мантикий «О» берилса, «С» киришдаги мусбат импулс тушиши буйича, триггер «I» холатига утади. Агар J га «О», K га «I» берилса, унда триггер «О» холатига утади. «С»иришда мантикий «О» сиртки булганда J ва K киришларда хабарларнинг холатига таъсир килмайди.


D – триггер (10-расм) J ва K чикишлари ва Д киришга эга.
Хисоблаш триггрнинг тартибини олиш учун Д киришни триггернинг алмашган Кириши билан уланади. Бу холда триггер уз холатини кириш импулс фронти буйича тескарисигаузгартиради. Триггер куйидаги холатда ишлайди: С киришда мантикий «О» сиртки булса Дкиришдаги хабарнинг узгаришлари триггер холати узгармайди ва ёзилган маълумотни саклаб туради. «С» киришига мантикий «I» берилса, триггер такрорлагичга айланиб колад, яъни чикишдаги хабар киришдаги хабарга тугри келади. «С» киришига мантикий «О» берилса, триггер яъни саклаш тартибига утиб олади ва уни холати Д киришдаги хабар оркали билинади. Агар С=О(10б- расмда t0-t1 вакт оралиги) , Д=I булса, I элементнинг чикишида «I» хосил булади, чунки киришга I элементдан мантикий «I» ва С киришдан мантикий «О» узатилади. Шунинг учун триггернинг хар бир алмашган хабар берилади ва у алмашлаб уланмайди. t3-t4 вакт оралигида «I» элементнинг чикишида «О» хабар пайдо булади, лекин лекин триггер алмашлаб уланмайди, чунки у S Кириши илгари алмашлб уланган эди. T вакт моментида триггернинг холати узгаради, ва I элементнинг чикишида «I» хабар II элементнинг чикишида «О» хабар пайдо булади.
t5 вакт пайтида С = I ва Д = I да, S Киришдаги «О» хабари триггери яна алмашлаб улайди. Шунда чикишда Q = I булади. T7 ва T8 вакт пайтларида триггернинг навбатдаги алмашлаб уланиши булади. Бунда унинг чикиши Д киришдаги хабарга мос булган холатни кабул килади.
жадвал
Тажриба курилмасининг тузилиши
Курилма ДДI – КI55TМ2 ва ДД2 - КI55TВI микросхемалардан йигилган. КI55TМ2 узи иккита Д – триггердан иборат. «I» ва «4» киришлар буйича КI55TВI микросхемаси RS – триггерга ухшаб ишлайди. J ва K киришлар – бошкарувчи киришлар буладии.. Уларнинг хар биттаст учта киришга эга булади: «З»- «5», «9»- «Ы» киришлар. Хар бир триггер иишлашини курсатиш учун хабар чироклар ишлатилган. Улар транзисторлар калитлар оркали триггерларнинг чикишларига уланган.



Download 184 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish