Тажриба ишларини бажариш ва уларнинг хисоботини тайёрлаш буйича умумий талаблар ушбу ишда 2101 – «Автоматика ва техник системаларда бошкариш»



Download 184 Kb.
bet1/10
Sana30.04.2022
Hajmi184 Kb.
#598932
TuriПрограмма
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
телемех


ТАЖРИБА ИШЛАРИНИ БАЖАРИШ ВА УЛАРНИНГ ХИСОБОТИНИ ТАЙЁРЛАШ БУЙИЧА УМУМИЙ ТАЛАБЛАР

Ушбу ишда 2101 – «Автоматика ва техник системаларда бошкариш» мутахассислиги талабалари учун «Телемеханика» курси буйича тажриба ишларига методик курсатмалар келтирилган.


Тажриба ишлари курс программаси асосида кенг доирадаги саволларни уз ичига олади. Талаба тажриба ишини бажариш арафасида, олдиндан курс буйича тавсия этилган адабиётлар, конспект в ишда курсатилган кискач назарий маълумотларни урганиш керак. Хар бир ишни бажариш орлдидан укитувчиталабаларни дарсга тайёрлигини, бажариладиган иш максади ва мазмунини тушинини текширилади.
Тажриба ишнинг тажриба булимини гурухчани хамма аъзолари суровдан утгач ва укитувчининг рухсати билан бошлаш керак.
Тажриба иши буйича топширикнинг хамма кетма-кетликларини бажаргач тажриба натижаларини укитувчига график куринишда курсатиш лозим. Тажриба иши буйича хисободни аник тузишга эътибор бермок керак. Тажриба иши буйитча хисобод гурухчадаги хар бир талаба томоидан бажарилади.
Хисободда системаларнинг тузилиши ва негизли схемалари, хисободлари, олинган осциллограммалари график ва ёзма тавсифи улчов ва масштабларини курсатилган холда тажриба йули билн олинган маълумотлар жадвали, тажриба ишларини вакт диограммалари акс эттирилиши зарур.
Хисободни химояга тайёрлашда тавсия этилган адабиётлар, конспект ва ушбу методик курсатмадан фойдаланиш керак.
Ярим йиллик давомида тажриба ишлари буйича хисободни миувоффакиятли химоя килган талабалар укитувчила кшимча сухбатсиз синов топширадилар.


1-ТАЖРИБА ИШИ
Алмашган кодни ташкил этадигансхемани
урганиш ва тадкикот этиш
ишнинг максади:
1. Алмашган кодни ташкил килиш коидалари билан танишиш.
2. Алмашган кодни олиш:
а) автоматик усулда.
б) дастаки усулда.


Назарий кисм.

Кодлаш деб берилган хабарни дискрот хабарга код комбинацияси оркали узгртиришни тушунамиз. Тескари жараён (декодлаш) узатилган хабарни кайта тиклаш керак. Корректловчи кодлаш деб код комбинацияларда хатони топган ёки хатоди топиб тузатган кодларга айтамиз. Шунинг учун кодлар иккита катта гурухга булиди: хатони топадиган кодлар ва хатони ториб, тузатадиган кодлар (1,2) η-элементли иккилик кодни η-улчамли куб оркали тасвир этиш мумкин (1-расм).


1-расм. Уч разрядли кодларни геометрикфазода


тасаввур этиш

Кубнинг хар бир чуккиси код комбинациясини ифодалайди.Чуккилар орасидаги масофа улар орасида ётган ёнларни куйи сони билан улчалинади. У d харфи билан белгиланади вам код масофаси деб аталади.


Код масофаси – бу бир код комбинацияси бошкасидан фарк киладиган элементлар куйи сони деб тушунамиз. Коднинг корректловчи мохияти код масофаси билан боглик:
а) d = I да хатолар топилмайди;
б) d = 2 да битталик хатолар топилади;
в) d = 3 да битталик хатолар тузатилади ёки иккиталик хатолар топилади.
Умумий холда d = ζ +S+1

ζ – топилаётган хатолар сони,


S – тузатилаётган хатолар сони.
ζ ≥S ни асосий шарт биламиз. Хатолар топадиган кодларга жуфтликка текширувчи кодлар, таксимловчи кодлар, икки карали элементли кодлад, алмашган кодлари киради.
Алмашган кодни ташкил этилишини куриб чикамиз. Хаакитга мустахкамликни купайтириш учун илгарги η - разрядли комбинацияга маълум коида буйича яна η - разряд кушилади. Узатиш йулига икки кара сонли белгилар узатилпди.
Коднинг хосил булиши куйидагича:
Агар илгари комбинацияда бирлар сони жуфт булса, кушиладиган комбинация илгаригини кайтаради. Агар бирлар сони ток булса, кушиладиган комбинациянинг разрядларида хамма «0»лар «I»га, «I»лар «0»га айланади.
Куйидаги жадвалда оддий етти разрядли иккилик коднинг комбинациясидан алмашган коди комбинациясининг тузилиши курсатилган.
Алмашган кодни кабул килиниши икки боскичдан иборат. Биринчи боскичда биринчи асосий группа К белгиларидаги «I»лар сони жуфт булса, унда m текшириш белгилар узгармасданкабул килинади. Агар ток булса, унда m белгилар айлантирилади.
Иккинчи боскичда m текшириш белгилар К белгилар билан
Алмашган коднинг хосил булиш жадвали
1-жадвал

К


Download 184 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish