Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet11/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

П и у р и я - сийдикда йиринг булиб, эркакларнинг сийдик ва жинсий хамда аёлларнинг сийдик аъзолари яллигланишида учрайди.
Пиурия куп булганда сийдикнинг лойкаланиши оркали оддий куз билан билиш мумкин. Сийдикда озрок йиринг аралашган булса, сийдикнинг чукмасини факат микроскоп оркали текшириб, лейкоцитлар борлигини (лейкоцитурия) билиш мумкин. Яллигланишнинг тез зурайишида янги сийдикда лейкоцитлар булиб, биологик куч-кувватга эга булган «тирик» хужайралар булади. Буларга Штренгейиер-Мальбин хужайралари ва фаол лейкоцитлар киради. Бу хужайраларни сийдик чукмасини суправитал буяш (сув-спирт аралашмаси 3 кисм, генциан бинафша ва 97 кисм шафран) оркали аниклаш мумкин. Штренгеймер-Мальбин хужайралари 2-3 марта катталашган, юмалок шаклдаги, купбулакли ядро булиб протоплазмадан тукрок рангдаги лейкоцитлардир. Протоплазма донадор булиб, доналар броун харакати холатида туради. Бу хужайра купинча сийдикнинг нисбий зичлиги паст булганда аникланади.
Биологик куч-кувватини саклаб колган лейкоцитларни сийдикнинг осмотик концентрациясини пасайтириб аниклаш мумкин. Бу вактда , агар лейкоцит «тирик» булса, унинг ташки пардаси сувни ичига утказади. (осмотик концентрация юкори кутарилган томонга караб). Лейкоцитлар катталашади, цитоплазмада доналар булиниб-булиниб жойлашиб, уларда броун харакати пайдо булади. Бу лейкоцитлардаги узгаришларни суправитал буямасдан хам аниклаш мумкин. Сийдикнинг осмотик концентрацияси юкориланганда (натрий хлорнинг гипертоник эритмасини кушганда) бу белгиларнинг хаммаси йуколади. Фаол лейкоцитлар купинча уткир пиелонефритга хосдир.
Пиурия ва лейкоцитуриянинг жадаллиги билан яллигланиш даражасининг зурайишига бахо бериш мумкин. Бу хамма белгилар купинча пиелонефритда, буйрак ва сийдик йулларининг силида, циститда, уретритда, простатитда кузатилади.
Гематурия - сийдикда коннинг аралашмаси булиб, макро ва микроскопик хиллари булади. Макрогематурияда сийдик «гушт ювилган сув» нинг рангига ухшаш рангдан тук-кизил ранггача кадар булиб, коннинг ивиганлари хам учрайди. Микрогематуриялар (эритроцитурия) куп патологик зурайишларда учрайди, уларни микроскоп оркали аниклаш мумкин. Макрогематурия фавкулоддаги мухим белги булиб, бу купинча буйрак ва унинг жоми, сийдик йули, ковукнинг хавфли усмаларида ва бошка урологик касалликларда учрайди. Уретроррагияни микрогематуриядан фарк килиш керак, чунки сиймаган вактда уретрадан коннинг окиши купинча уретранинг олдинги кисмида усма борлигини билдиради ва унинг асосий белгиси булиб хам хисобланади.
Гематуриянинг тусига караб коннинг окиш манбаъсини аниклаш мумкин. Агар сийдикнинг биринчи хиссасида кон булса (иницаил ёки бошлангич гематурия) патологик марказ ( шикастланиш, полип, рак, огир яллигланиш) сийдик каналида жойлашган булади; факат сийдикнинг охирги кисми кон билан аралаш булса ( терминал гематурия), детрузорни кискариш натижасида ковукнинг шикастланган жойидан ёки сийдик орка булимидан кон пайдо булади (ковукнинг яллигланишида ёки усмасида, простата безида уруг дунглигида). Агар сийдик окими бошидан охиригача кон билан аралаш булса, буни тотал гематурия деб аталди. Тотал гемотурия буйракнинг паренхимасидан, буйрак жомидан, сийдик йулидан, еки доимо ковукдан кон окканда кузатилади. Бу белги буйракнинг, буйрак жоми, сийдик йули ва ковукнинг усмаларида, буйракнинг поликстози ва силида, пиелонефритда, тош касаллигида, буйрак тирсакларининг некрозида, ковукнинг гемаррагик яллигланиши, яраси, эндометриози ва шистозомозида, простата безининг аденомаси ва ракида хамда бошка касалликларда учраши мумкун.
Коннинг ивиган шаклларига караб, тахминан коннинг окаетган манбаъсини аниклаш мумкун. Шаклсиз ивиган кон ковукдан окаетган конга хосдир, лекин буйракдан чикаетган коннинг ковукда куюлибколишини инкор килиб булмайди. Юкори сийдик йулларининг кон окиш жойини, коннинг ивигани сийдик йулини кайси томондан тусган булса, шу буйрак сохасида пайдо булган огриклар оркали аниклаш мумкун. Чувалчангсимон коннинг ивиганлари буйракдан,буйрак жоми еки сийдик йулидан кон окаетганлигини билдиради. Усимтанинг зурайишида пайдо булган кон окиши буйрак огригини вжудга келтиради, тош касаллигида эсабунинг акси булиб, огрикдан кейин кон окиши кузатилади.Огриклар еки бошка белгилар билан кузатилмайдиган тотал гематурияда кон окиш манбаъсини аниклаш, айникса кийин булади (огриксиз еки яккабелгили, тотал гематурия).
Шуни айтиб утиш керакки, сийдик факат кон аралашгандагина кизил рангда булмайди, баъзи бир дори-дармонларни (фенофталин) ва озик-овкатларни (кизилча) истеъмол килганда хам кизил рангда булади. Бундай холларда диагноз куйиш учун анамнез маълумотлари ва сийдикни микроскоп оркали текшириш ердам беради.Макрогемотурия баъзи бир кон касалликларида- скорбутда, Верльгоф касаллигида ва бошкаларда учраши мумкун. Антикоагулянтлар билан даволанаетганда хам унинг таъсири натижасида гематурия пайдо булиши мумкун.
Гематурияни гемоглобинуриядан фарк килиш керак, чунки бу баъзи бир кон касалликларида, куп куйгандан кегин, бир-бирига кушила оолмайдиган кон куйилганда ривожланиши мумкун. Бу пайтларда сийдикни утаётган ёруглик оркали курилганда кизил рангда булиб, тиник булади, лекин микроскопда текширганда эритроцитлар куринмайди.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish