Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet9/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Преренал анурия битта ёки иккита буйракнинг кон билан таъминланиши кескин равишда бузилганида, коллапс, огир шок, дегидратация натижасида, буйрак аретерияси ёки венасининг окклюзиясида пайдо булади.
Ренал анурия уткир гломерулонефрит, пиелонефрит, бир-бирига кушила олмайдиган кон куйилиши, нефротик захарлар билан (симоб дихлориди, антифриз, этиленгликоль ва бошкалар) захарланиш, криминал аборт (анаэроб инфекция), аллергик реакциялар, тананинг эзилиш синдромларида, буйракнинг коптокча ва найчалар асбобларининг бирламчи шикастланиши натижасида пайдо булади.
Постренал анурия битта ёки иккита буйракдан сийдикнинг чикишига тускинлик булиши натижасида вужудга келади. Сийдик йулининг тусилишига тошнинг икки томонда булиши, сийдик йулининг усмалар билан босилишида, гинекологик операцияларда сийдик йулини тасодифан лигатурага олиб куйганда булиши мумкин.
СИЙДИКНИНГ СИФАТ УЗГАРИШЛАРИ.
Сийдикнинг одатдаги нисбий зчлиги 1010-1025, рН 6,0 дан 7,0 гача булиб, модда алмашинуви махсулотлари эриган холда, гармонлар, микроэлементлар ва баъзи бир органик ва анорганик бирикмлари бор.
Бундан ташкари, сийдикда мукополисахаридлар булади, улар анорганик моддаларни концентрацияда булишига карамай, эриган холда саклаб туради. Соглом киши кеча-кундуз 60 гр зич моддаларни сийдик билан чикаради. Булардан органик бирикмаларга 35 г, анорганикларга эса 25 г тугри келади. Одатдаги сийдикда куйидагилар булади:
Индикан 20-40 мг/ кеча-кундуз
Мочевина 25-30 г/ кеча-кундуз
Мочевая кислота 103-250 мг/ кеча-кундуз
Креатинин 203-400 мг/ кеча-кундуз
Кальций 50-150 мг/ кеча-кундуз
Калий 1,7-6,4 г/ кеча-кундуз
Натрий 4,0-7,7 г/ кеча-кундуз
Магний 50-150 мг/ кеча-кундуз
Хлоридлар 3,5-6,5 г/кеча-кундуз
Фосфатлар 0,3-2,0 г/ кеча-кундуз
17-кетостериодлар 5-15 мг/ кеча-кундуз аёллар учун
10-25 мг/ кеча-кундуз эркаклар учун
Оксил 50 мг/ кеча-кундуз
Г и п е р с т е н у р и я - сийдикни нисбий зичлигининг куп булиши. Одатга кура бу белги буйрак касалликларида булмай, кандли диабет, гиперпаратиреоз, огир металларнинг тузлари билан сурункали захарланишда кузатилади. Гипостенурияда сийдикнинг нисбий зичлиги озаяди. (1002-1012 гача узгариб туради) у буйрак найчаларининг коптокчали фильтратни концентрациялаш кобилиятининг бузилишига боглик. Буйрак етишмовчилигининг тобора ортиб боришида гипостенурия кузатилиб, бу холатда бемор бир вакт давомида маълум микдорда нисбий зичлиги бир хил паст булган сийдик чикаради.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish