Тиббийва биологик кимё кафедраси Биологик кимё 2 курс Мавзу: Молекуляр биология Маърузачилар: Р. С. Собирова, Ф. Х. Иноятова, М. У. Кульманова



Download 19,5 Mb.
bet1/5
Sana23.06.2022
Hajmi19,5 Mb.
#696348
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Genlar ekspressiyasi, translyatsiya (11-maruza)

Тиббийва биологик кимё кафедраси Биологик кимё 2 курс Мавзу: Молекуляр биология Маърузачилар: Р.С. Собирова, Ф.Х. Иноятова, М.У. Кульманова

Кўриб чиқиладиган саволлар

  • Трансляция: генетик код, оқсил синтезловчи тизимнинг асосий компонентлари.
  • Полипептид занжирининг посттрансляцион модификацияси.
  • Матрицали биосинтез жараёнлари ингибиторлари.
  • Прокариот ва эукариотларда генлар экспрессиясининг бошқарилиши.
  • Оқсиллар полиморфизми.
  • ДНКтехнологияларини тиббиётда қўлланилиши.

Генетик код

Генетик коднинг хусусиятлари:

  • Биологик код триплет ҳисобланади.
  • Бир аминокислота учун бир неча код бўлади, фақат метионин (AUG) ва триптофанни (UGG) коди битта.
  • Код узлуксиздир
  • Код универсал характерга эга.
  • Ҳаммаси бyлиб 64 та триплет код бўлиб, 61таси 20 хил аминокислотани кодлайди, қолган 3таси- УГА, УАА, УАГ – маъносиз (нонсенс) триплет бўлиб, бирорта аминокислотани кодлаштира олмайди. Улар трансляцияни чегаралаш функциясини бажаради, шу сабабли стоп-кодонлар деб аталади.
  • UUU - фенилаланин, AAA - лизин, GGG - глицин, CCC - пролин

Комплементарлик принципи нуклеотидлар учун ҳарактерли ҳисобланади, лекин нуклеотидлар ва аминокислоталар ўзаро комплементар бўла олмайди. Шунинг учун аминокислоталар кодонлар ёрдамида полипептид занжирга тўғридан-тўғри бирика олмайди.

  • Комплементарлик принципи нуклеотидлар учун ҳарактерли ҳисобланади, лекин нуклеотидлар ва аминокислоталар ўзаро комплементар бўла олмайди. Шунинг учун аминокислоталар кодонлар ёрдамида полипептид занжирга тўғридан-тўғри бирика олмайди.
  • Аминокислоталарни мРНКнинг маълум участкасига бириктириш “адаптор” лар ёрдамида юзага келади ва бу вазифани тРНК бажаради.
  • Аминокислота тРНКга бирикиб, ўзининг триплет коди билан бирикиш хоссасига эга бўлади.

Оксил синтезининг асосий босқичлари:

  • Оксил синтезининг асосий босқичлари:
  • Аминокислоталарнинг фаолланиши
  • Полипептид занжир инициацияси
  • Элонгация
  • Терминация
  • Ўз-ўзидан ўралиш ва процессинг

Download 19,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish