Тилшунослик назарияси


Дионисий (бизнинг эрамизгача бўлган 170-90 й)



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/61
Sana23.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#155572
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   61
Bog'liq
tilshunoslik nazariyasi

Дионисий (бизнинг эрамизгача бўлган 170-90 й). 
Аристархнинг шогирди фракиялик Дионисий ўзигача бўлган тадқиқотчиларнинг ишлари 
ва тажрибаларини ўрганиб, улардан фойдаланиб, римликлар учун «Грамматика санъати» 
номли системалаштирилган дастлабки юнон грамматикасини яратди. 
Дионисий таълимотига кўра сўз сўзлашув нутқининг (боғланган нутқнинг) энг кичик 
бўлаги (қисми)дир. Гап (ёки нутқ) эса сўзларнинг ўзаро муносабатидан, боғланишидан ҳосил 
бўлиб, тугал фикр ифодалайди. 
Дионисий грамматикасида от туркуми ҳақида қуйидаги фикр бериладии от келишик ва 
сонга кўра ўзгарувчи туркумдир. У сифатларни ҳам отга киритади. 
Дионисий феъл ҳақида фикр юритиб, феълнинг келишиксиз сўз туркуми бўлиб, замон, 
шахс, сон, майл, нисбат, тусланиш ва бошқаларга эга эканлигини айтади. Феълнинг бештаи 
аниқлик, буйруқ, истак, тобелик ва ноаниқлик майлларини; феълнинг учтаи ҳаракат, ўзлик ва 
ўрта нисбатларини; феълнинг учтаи бирлик, жуфтлик ва кўплик сонларини; феълнинг учтаи 
биринчи-нутқни сўзлаган, иккинчи-нутқ йўналтирилган ва учинчи-сўз юритилган (ўзга) 
шахсларни қайд этади. Грамматик замон эса ҳозирги, ўтган ва келаси замон каби турларга 
бўлинади. Сифатдошлар эса феъл ва отларга хос бўлган белгиларни бирлаштирадиган 
категория сифатида талқин қилинади. 
Артикль, Дионисий фикрича, турланувчи сўз туркуми бўлиб, у турланган отдан олдин 
ҳам, кейин ҳам кела олади. Олмош от ўрнида қўлланиладиган сўз бўлиб, маълум шахсларни 
кўрсатади. Равиш турланмайдиган сўз туркумидир, феъл ҳақида маълумот беради ва феълга 
бирикади. Боғловчи фикрни маълум тартибда боғлайдиган ва фикрни ифодалашдаги 
оралиқларни кўрсата-диган сўздир. Олд кўмакчи сўз туркуми бўлиб, барча сўз туркумлари 
олдидан сўз таркибида ҳам, гап таркибида ҳам келади. Яъни у синтаксисда ҳам, сўз 
ясалишида ҳам қўлланилади. 
Аполлоний Дискол (бизнинг эрамизнинг ИИ асрининг биринчи ярми) 
Аполлоний Дискол бизгача етиб келган юнон тили синтаксисини яратди. У «Синтаксис 
ҳақида» асарида юнон тили синтаксисига оид маълумотларни берди. 
Искандария мактаби вакиллари тилнинг товуш томонига ҳам катта эътибор беришди. 
Улар товушларни акустик принцип асосида тасвирладилар, товуш ва ҳарфларни айнан бир 
нарса ҳисоблаб, уларни унли ва ундош товушларга ажратдилар. Шунга кўра ҳарфларни унли 


12 
товушлар ва ундош товушлар номи билан тасвирладилар. Унли ҳарфларни (товушларни) ўз 
ҳолича талаф-фуз қилинадиган ва ўзини алоҳида эшитиш мумкин бўлган товушлар 
сифатида, ундош ҳарфларни (товушларни) эса унлилар билангина талаффуз қилинадиган 
товушлар сифатида қарадилар. Шунингдек, улар бўғин, урғу ҳақида ҳам маълумот беришди. 
Тилшуносликнинг грамматик даврида Искандария мактаби вакиллари юнон тилининг
фонетикаси, морфологияси ва синтаксиси бўйича жиддий тадқиқот ишларини олиб бордилар 
ва қатор асарлар яратдилар. Юнон тилшунослигида, айниқса, морфологияга оид масалалар 
мукаммал ишланган бўлиб, унга нисбатан фонетика ва синтаксис масалалари бўш тадқиқ 
қилинган. Шунингдек, Искандария мактаби вакиллари грам-матикани фалсафадан 
ажратдилар. 
Хуллас, қадимда тилшуносликнинг Искандария даври грамматикани мустақил фан 
сифатида яратди. 
Қадимги юнон тилшунослиги (грамматикаси) ҳинд тилшунослиги (грамматикаси) билан 
бир қаторда ўз даврида араб тилшунослигига (грамматикасига) таъсир қилди. 


Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish