Тошкент ахборот технологиялари университети «Мобил алоқа тизимларида сигналларга рақамли ишлов бериш» фанидан маъруза



Download 0,95 Mb.
bet1/7
Sana29.05.2022
Hajmi0,95 Mb.
#614676
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
1MATSRIB

  • МАТ кафедраси катта ўқитувчиси У.Т. Алиев

Сигналларнинг берилиши шакллари. Аналог, дискрет ва рақамли сигналлар. Тебранишларни шакллантириш ва кучайтиришнинг умумий тамойиллари

  • Дарснинг мақсади:
  • Талабаларда :
  • сигналарни берилиши ва генерациялаш ҳақида батафсил тасаввур ҳосил қилиш;
  • мазкур билимларни мустақил таҳлил қилишга кўмаклашиш;
  • ёшлар ўртасида соғлом маьнавий ва тарбиявий муҳитни шакллантириш.

Режа

  • Симсиз алоқа тизимларида радиоалоқанинг тутган ўрни.
  • Радиоалоқани ташкил этиш умумий принципи
  • Радиочастоталарнинг таснифланиши
  • Қайсидир маънода, электр сигнал - бу кучланиш ёки токнинг вақт ўтиши билан ўзгаришини акс эттирувчи график ҳисобланади.
  • Электр сигналлари жуда кўп, лекин уларни иккита катта гуруҳга бўлиш мумкин:
  • Бир томонлама
  • • икки томонлама
  • Электр сигнал шакли
  • Барча сигналлар, туридан қатъи назар, қуйидаги характеристикаларга эга.
  • Давр - сигнал такрорлана бошлаган вақт даври. Т билан белгиланади.
  • Частота - сигнал 1 секундда неча марта такрорланишини кўрсатади. Герцда ўлчанади. Масалан, 1 Гц = секундига 1 марта. Частотаси даврнинг тескариси ҳисобланади (ƒ = 1/Т).
  • Амплитуда - вольт ёки амперда ўлчанади (ток ёки кучланишсигналга боғлиқ равишда). Амплитуда сигналнинг “кучини” англатади. Сигнал графиги Х ўқидан қанчалик узоқлашишини билдиради.
  • Синусоидал сигнал
  • Электр сигналлар хабарларни паст частотали сигналларга, шу жумладан, 0 – 6 МГц телевизион сигналга тўғридан-тўғри акс эттирадиган сигналлар ҳисобланади. Бундай сигналлар радиоалоқада бирламчи сигналлар дейилади.
  •  
  • Тўлиқ номи
  • Қисқача
  • Вақт
  • Кило
  • Минг (Килогерц)
  • КГц
  • 1 миллисекунд (10-3)
  • Мега
  • Миллион (Мегагерц)
  • МГц
  • 1 микросекунда (10-6)
  • Гига
  • Миллиард (Гигагерц)
  • ГГц
  • 1 наносекунда (10-9)
  • Тера
  • Триллион (Терагерц)
  • ТГц
  • 1 пикосекунда (10-12)
  • Меандр
  • Тўртбурчак шаклига ўхшаш сигналларга “тўртбурчакли сигналлар” дейилади. Уларни шартли равишда фақат тўртбурчакли ва меандерларга бўлиш мумкин. Меандр - импульс ва паузанинг давомийлиги тенг бўлган тўғри бурчакли сигнал ҳисобланади. Пауза ва импульснинг давомийлиги қўшилса, меандернинг даври олинади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish