Тошкент давлат техника университети Кончилик иши ва металлургия факультети “Металлургия” кафедраси 3 курс талабаларига



Download 24,86 Kb.
bet4/9
Sana24.02.2022
Hajmi24,86 Kb.
#210966
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1-ОРАЛИК

фанидан оралик саволлар
Вариант № 7

  1. КФП жараёни билан суюқ ваннада эритиш жараёнининг бир биридан фарқи ва ажралган эритмаларнинг фоизлик миқдорлиги.

  2. Автоген жараёнлар ва уларнинг юз бериш ҳолатлари.

  3. Металлургик жараёнларда қўлланиладиган эритмаларнинг асосий ҳусусиятлари.

  4. Штейнлар ва уларнинг зичлиги. Штейнларни ташкил қилувчи моддалар ва уларнинг фоизлик миқдорлиги.

  5. Шлаклар – деганда нимани тушунасиз.



Вариантлар “Металлургия” кафедрасида 24.08.2020 й. Кафедра мажлисида тасдиқланган. Баённома № 1.
Кафедра мудири: РhD Бердияров Б.Т.
Тошкент давлат техника университети
Кончилик иши ва металлургия факультети
Металлургия” кафедраси 3 курс талабаларига
Пирометаллургия жараёнлари назарияси”
фанидан оралик саволлар
Вариант № 8

  1. Термодинамика қонунларининг пирометаллургия таъсир этувчи ҳолатлари.

  2. Эркинлик даражаси фазалар қоидасида қандай вазифани бажаради..

  3. Металлургик жараёнларда қўлланиладиган эритмаларнинг асосий ҳусусиятлари.

  4. Шлаклар – деганда нимани тушунасиз.

  5. Шлакларнинг зичлиги ҳарорат кўтарилгани камайиб боради. Асосий формулани келтиринг мисоллар ёрдамида тушунча беринг.



Вариантлар “Металлургия” кафедрасида 24.08.2020 й. Кафедра мажлисида тасдиқланган. Баённома № 1.
Кафедра мудири: РhD Бердияров Б.Т.
Тошкент давлат техника университети
Кончилик иши ва металлургия факультети
Металлургия” кафедраси 3 курс талабаларига
Пирометаллургия жараёнлари назарияси”
фанидан оралик саволлар
Вариант № 9

  1. Рангли металлургия ва қора металлургия жараёнларидан ажралиб чиқувчи шлакларнинг бирикмаларини келтиринг.

  2. Фазалар қоидасида К нима билдиради. Фазалар қоидасида учувчи моддалар бўлса эркинлик даражаси нечага тенг.

  3. Металлургик жараёнларда қўлланиладиган эритмаларнинг асосий ҳусусиятлари.

  4. Шлакларнинг зичлиги ҳарорат кўтарилгани камайиб боради. Асосий формулани келтиринг мисоллар ёрдамида тушунча беринг.

  5. 1 тонна эритмадан 650 кг анортит ва 350 кг кальцитли бирикма мавжуд бўлиб, анортит таркибида 63 % кремнезем, 25 % кальций оксиди, 12 % глинозем бўлса, кальцитли бирикмада 44% кремнезем, 21 % кальций оксиди, 35 % глинозем иштирок этса, уларнинг эритмадаги умумий миқдорини топинг.




Download 24,86 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish