У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet129/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Караган­
да кенг ва чукур деб таъкидлайди. Жинсий майлни инсон фаолияти- 
нинг мухим томонларидан бири сифатида онгсизликни белгиловчи, хал 
килувчи омил сифатида тахлил килади. Фрейд жинсий мойиллик ин­
сон рухияти, унинг бузилишига таъсир этувчи асосгина булмай, балки 
маданиятнинг олий шаклига хам, жумладан, бадиий адабиет, инсон 
ижтимоий кадрияти, рухига хам таъсир утказади деб курсатади. Ке- 
йинчалик, Фрейд таълимотини бошкача йуналишда шогирдлари Э. 
Фромм ва К. Юнг давом эттирдилар. Улар рухий тахлил асосига 
мухаббат туйгуларини хам кушдилар. 
Фалсафий 
антропология XX аср- 
даги фалсафий окимларнинг биридир. У кенг маънода инсон табиати 
ва мохияти хакидаги фалсафий таълимот булса, тор маънода эса XX аср 
Fap6 фалсафий окимини бидциради.
Экзистенциализм хам XX аср фалсафасининг асосий окимларидан- 
дир. Унинг диккат марказида инсоннинг бетакрор борлига туради. Бу 
йуналиш хеч кандай тушунча еки тадкикот категориялари билан ифо- 
даланмайдиган объектив категория эканлигини илгари сурган.
Феноменология хозирги замон фалсафасидаги ва маданиятидаги 
асосий окимлардан биридир. Унинг асосчиси Э. Гуссерль узининг 
асосий асари — «Мантикий таткикот»да онг феноменологияси муаммо- 
сини атрофлича тахлил килади.
Неопозитивизм XX аср Fap6 фалсафасида энг кенг таркалган йуна- 
лишлардан булиб, улар мухим, долзарб ва фалсафий-услубий масала- 
ларни хал килиш билан шугулланади. Бу масалалар XX аср бошларида 
юзага кела бошлаган илмий-техника инкилобини тахлил килиш асоси­
да пайдо булган. Бу окимлар илмий тафаккурда символлар урни, фан­
нинг назарий аппарата ва уларни формалаштириш, билиш жараенида 
мавхумликнинг урни ва бошка масалаларни хал килишга катта эътибор 
берган.
XX 
асрда АК,Шда кенг таркалган оким прагматизм булди. Прагма­
тизм пайдо булишиданок эски фалсафий карашлар асосидан воз кеча- 
ди, янги типдаги фалсафий тафаккурни тиклайди. Инсон муносабатла- 
рига, фаолиятига бошкача карайди. Инсон харакати, фаолияти тахли- 
лига асосланган фалсафий тушунчаларни яратади. Инсон фаолияти 
унинг хает тарзини, яшаш шаклини ташкил этар экан, ана шу фаолият- 
ни яхшилашнинг 
йулларини топиш зарурдир. Инсоннинг билиш 
фаолиятига, рухий жараенига, холатига эътибор беради. Инсон фаолия- 
тида билиш эмас, ишонч ва унинг мустакиллиги алохида урин тутади 
деган гояни илгари суради.
Шундай килиб XIX—XX аср Fap6 фалсафасидаги турли окимлар 
хозирги замон умуминсоният тафаккури тараккиетига маълум маънода 
баракали хисса кушди. Уларни урганиш назарий ва амалий ахамият 
касб этади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Адабиётлар руйхати

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish