[уМ сатри. Инкор, конъюнкция, дизъюнкция, эквиваленция ва


деб ат алади ва А ф В куринишда белгиланади



Download 0,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/13
Sana23.02.2022
Hajmi0,98 Mb.
#165425
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
16.12.2020 ma'ruza

деб ат алади ва А ф В куринишда белгиланади.
А ва В ф орм улаларнинг тенг кучли булиш -булм аслиги 
улар учун тузилган чинлик жадваллари ёрдам ида аник да- 
нади.
М и с о л л а р . 1. х ч у = А в а В = х - > у  формулалар б е р и л ­
ган булсин.
www.ziyouz.com kutubxonasi


X
У
X
х v y
х - ^ у
ч
ч
ё
ч
ч
ч
ё
ё
ё
ё
ё
ч
ч
ч
ч
ё
ё
ч
ч
ч
Ж адвалдан куриниб турибдики, туртала кийматлар сатри 
учун А ва В формулаларнинг мос кийматлари бир хил. Д ем ак, 
таърифга асосан А = В.
2. x v x = x тенглик исбот эти лси н . A = x v x , В = х.
XV X
ч
ч
ё
ё
Д ем ак , жадвалга асосан А - В.
3. А = (x v х ) л у, В = у.
л:
У
X
X V X
(
i v i
)
a
^
ч
ч
ё
ч
ч
ч
ё
ё
ч
ё
ё
ч
ч
ч
ч
ё
ё
ч
ч
ё
Д ем ак, (x v .x ) л у = _у.
Х удди шу каби куйидаги тенг кучлиликларни исботлаш  
м ум к и н .
4. x v х = у v у
 

5. 
x v ( x a ^ ) = x .
6. ( x v х ) - ^ у  = ( х л х ) v y . 
1. x v ( y / \ z ) = { x v y ) A ( x v z ) .  
Э квивалентлик билан тенг кучлилик орасидаги ф аркни 
туш униш учун уларни алгебраик тенглам а ва айният би л ан
www.ziyouz.com kutubxonasi


солиш тирам из. Тенглам а (масалан, 2х + у =  10) харф ларнинг 
айрим кийматлари (м асалан, х = 4, у  = 2 ) учун баж арилиб, 
бош ка кийматлар (м асалан, х = 1, у = 2) учун баж арилмайди. 
Шунга ухш аш , эквивалент лик А 
В д е б , ш ундай (масалан, 
a'^CXjA-Xj)) м у л о \а за га айтиладики, унга х ,, х 2, ..., х п харф - 
ларининг урнига би р хил конкрет мулохазалар куйилганда 
у чин киймат кабул килиб, бош ка конкрет кийматлар куйил- 
ганда ёлгон кийм атни кабул килади. Айният д еб , ш ундай 
тенгликка (м асалан, а- - b2 = (а - b){a + b)) айтиладики, у 
узида катнаш адиган барча \а р ф л а р учун бажарилади. Ш унга 
ухшаш, А = В мулохазада катнаш адиган барча х ,, х 2, ..., хп 
харф ларининг урнига ихтиёрий конкрет мулохазалар куйил- 
ганда у чин кий м ат кабул килса, бун дай м улохаза т енг 
кучлилик дейилади.
Алгебрада айни й иф одаларни б и р -б и р и билан алм аш ­
тириш мумкин булганидек, м антик алгебрасида тенг кучли 
мулохазаларни (ф орм улаларни) хам б и р -б и р и билан алм аш ­
тириш м умкин. Бу эса мураккаб ф ормулаларни (м улохаза­
ларни) соддалаш тириш и м к онини беради.
Биз тенглама ва айният билан эквивалентлик ва тенг 

Download 0,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish