Умумий маълумот. Металлар турлари тўғрисида маълумот



Download 43,21 Kb.
bet2/6
Sana07.12.2022
Hajmi43,21 Kb.
#880441
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
МАЪРУЗА-17

Механик аралашма. бу металл атомларининг (қотишма таркибидаги) кристалланиш жараенида ўзаро бир-бирларини итариб жойлашса, атомлар соф металл кристалларини вужудга келишидир.
Қаттиқ эритма. Қотишмаларниннг бу турига кирувчи қотишмалар суюқ ҳолатда ҳам, қаттиқ ҳолатда ҳам бир жинсли бўлади, яъни компонентлар бир-бирида чексиз эрийди, демак, компонентлар қаттиқ ҳолатда ҳам бир-бирларида чексиз эрийди. Бундай хоссага эга бўлган қотишмалар қаттиқ эритмалар дейилади.
Химиявий бирикма. Бу турга кирувчи қотишмалар таркибидаги компонентлар химиявий ўзаро реакцияга киришиб химиявий бирикмалар ҳосил қилади.
Қотишмалар ҳолат диаграммалари. Қотишмалар ҳолатининг ҳарорат ва концентрациясига қараб ўзгаришини еки бирор қотишманинг қайси ҳароратда, қайси вазиятда бўлишини курсатувчи диаграмма ҳолат диаграммаси дейилади.
Қотишмаларнинг ҳолат диаграммаси баъзан мувозанат диаграммаси ҳам дейилади, чнки у баъзи шароитда (маълум ҳарорат ва концентрацияда) қандай фазалар ўзаро мувозанатда булишлигини ифодалайди. Темирнинг хар хил элементлар билан ўзаро ҳосил қилган турли қотишмалари амалда жуда кенг ишлатилади.
Чўян деб, Темир (Fe) ва углерод (2,14% дан кўп С) элементларидан ҳосил қилинган қотишмага айтилади.
Пўлат деб, темир ва углерод (2,14% гача) элементларидан ҳосил қилинган қотишмага айтилади.
Лекин шуни айтиб утиш керакки, Fe-C қотишмалари таркибида (0,15-0,35% гача), S (0,05%) гача, Р (0,04…0,07% гача) ҳамда зарарли яширин аралашмалар сифатида O 42 ON ва H 42 О элементлар ҳам мавжуд бўладики, унда нисбий узайиш (40…50%) ва нисбий торайиш (80…85%) бўлади.
Fe-C қотишмаларнинг диаграммасини тузишдан олдин шу қотишма таркибидаги асосий компонентлар билан танишайлик.
Темир (Fe) табиатда деярли соф холда учрамайди, яъни элементлар билан бириккан ҳолатда бўлади. Темир оч кумир рангда бўлиб, зичлиги 7,86 г/см3.
Тоза техник темир таркибида ҳам 0,1…0,15% гача турли қўшилмалар мавжуд бўлади. Унинг мустаҳкамлиги унча юқори эмас.
Углерод эса металлмас материал бўлиб, зичлиги f=2,5 г/см3, учратиш мумкин .Углерод темир қотишмаси таркибида металл хоссага эга бўлади.
Фаза деб, темирни углерод билан таъсир эттирганда ҳосил бўладиган химиявий бирикма (цемент) еки қаттиқ эритмаларга айтилади.
Цементит - бу темирнинг углерод билан 6,67% ли химиявий бирикмаси бўлиб, бу бирикма темир таркибида FeзС дир. Эриш ҳарорати 1600 С, қаттиқлиги НВr дан 800 дан паст эмас.

Download 43,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish