Узбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш инженерлари институти



Download 0,73 Mb.
bet10/21
Sana01.06.2022
Hajmi0,73 Mb.
#625882
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   21
Bog'liq
Сув ресурс бошк маъруза

Река Тупаланг и река Каратаг – составляющие р. Сурхандарьи.
Химический состав воды р Тупаланг и Каратаг формируется в значитель-ной степени за счет естественного состава горнгых пород, складывающих бас-сейны рек.Содержание загрязняющих веществ в водотоках на уровне фоновых концентраций, т.к. реки мало подвержены антропогенному воздействию. Так, засоленность рек колеблется от 160 до 405 мг/л. В зависимости от гидрологи-ческого режима минерализация меняласьмало. По сравнению с предыдущим годом концентрация минеральных солей не изменилась. Кислородный режим рек был удовлетворительным, концентрация ратворенного кислорода на уров-не 10.0-11.0 мгО2/л. Содержание загрязняющих веществ на уровне фоновых концентраций: фенолов – 0.002 – 0.003 мг/л (2-3 ПДК), нефтепродуктов – 0.004-0.04 мг/л (0.1-0.8 ПДК), СПАВ – 0.01 мг/л (0.1 ПДК), нитриты – 0.004-0.014 мг/л (0.2-0.7 ПДК).
Среднегодовое содержание


3- МАЪРУЗА
Сув ресурсларини бошкариш зарурияти

Режа: Сув ресурсларини бошкариш зарурияти;


Сув ресурсларини микдорини бошкариш зарурияти;
Сув ресурсларини сифатини бошкариш зарурияти;
Сув ресурсларини микдорини ва сифатини бошкариш усуллари ва йуллари.
Айникса арид иклимли сув ресурслари чекланган минтакалар учун бу жуда мухум муаммодир. Умуман сув ресурсларини бошкариш деганда уларни микдорини ва сифатини майдон буйлаб таркалишини ва вакт давомида микдорини узгаришини истеъмолчилар талабига тула буйсиндириш тушинилади.
Сув ресурсларини бошкариш асосан икки йуналишда амалга оширилади: яъни сувни сифатини бошкариш ва сувни микдорини бокаришдан иборатдир. Биринчидан сувни сифатини бошкариш деганда – уни сифатини истемолчини талабларига тулик жавоб берадиган булиши тушинилади, чунки куп худудларда таркалган ер усти еки ер ости сувлари табиий холатдаги сифати буйича талабларга тулик жавоб бермайдиган сувлардир ва шу билан бирга охирги 20-30 йиллар давомида инсониятни хужалик фаолияти таъсирида ифлосланиб бораетганини хисобга олиш керак. Бу холат уз навбатида уни турли максадлар учун фойдаланишдан олдин турли ишловлар асосида сифатини талаб даражсига етказишни такозо килади. Иккинчидан табиий сувларни (ер усти ва ер ости) вакт давомидаги микдорини узгариши халк хужалиги тармокларини сув истемол килиш еки сувдан фойдаланиш режимига мос келмаслиги асосда юзага келади. Бундай холатни бартараф килиш учун албатта сувни микдорини бокариш зарурияти вужудга келади. Сув ресурсларини микдорини бошкариш икки йуналишда амалга оширилади: а) оддий бошкариш – манбадаги сувни вакт давомида микдор узгаришини тартибга солмасдан турли иншоотлар еки техник воситалар ердамида олиб истемолчига етказиб беришдан иборат; б) мураккаб бошкариш – манбадаги сувни микдорини вакт давомида узгаришини тартибга солиб ( ер усти ва ер ости сув омборларини ташкил килиш йули билан) кейин турли иншоотлар ердамида истемолчига етказиб беришдан иборат.
Сувни сифатини бошкаришни турли усуллари мавжуд булиб улардан куйидагиларни санаб утиш мумкин: сувни таркибидаги эриган тузлар микдорини камайтириш еки сувни чучуклаштириш, сувни каттиклигини камай-тириш, таркибидаги темир микдорини камайтириш, сувда муаллак сузиб юрувчу моддаларни микдорини камайтириш ва хоказо.
Туб маънода сув ресурсларини бошкариш манба-сувидан туларок фойдаланишни амалга ошириш максадида уни эксплуатацион (ишлатилиш) имкониятларини ошириш демакдир. Шунинг учун хам жамиятнинг жумладан сув ресурсларини бошкариш имкониятига эга булиши уни илмий-техника тараккиётига эга булганлиги курсатгичидир. Кайд килингандек, сув ресурслари хавода, ер устида ва ер остида учрайдиган сувлардан ташкил топади. Фан-техника тараккиётига эришган жамият сув ресурсларининг хамма таркибий кисмини бошкариш усул ва технологиясига эга булиши керак. Бу халкнинг асрий эзгу максадидир. (бу хакидаги ривоятлар ва А.Навоининг "Фарход ва Ширин" дастонини эсланг). Демак сувни бошкариш уни халкка каерда, качон, канака ва канча микдорда сувга зарурияти тугилса уни етказиб беришдан иборатдир. Бу халкни уз фарзандларидан етишиб чиккан мутахассисларига (авлиёларига) топширигидир. Хуш, халк бу максадга эришганми? Ха, эришган. Хозирги кун илмий техника тараккиёти хамма сув манбаларини бошкариш имкониятини яратди. Куйида буларга кискача изох берамиз.

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish