Узбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш инженерлари институти


- Маъруза Атмосфера сув ресурсларини бошкариш



Download 0,73 Mb.
bet14/21
Sana01.06.2022
Hajmi0,73 Mb.
#625882
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   21
Bog'liq
Сув ресурс бошк маъруза

6- Маъруза
Атмосфера сув ресурсларини бошкариш
Режа: Атмосфера сув ресурсларини бошкариш зарурияти;
Атмосфера сув ресурсларини бошкариш йуллари.
Сув ресусларини бошкариш муаммоси шу жумладан айникса ат-мосферадаги сув ресурсларини бошкариш муаммоси купдан бери олимларни кизиктирган. Чунки Орол денгизи хавзаси учун, масалан, сув ресурсларини чеклангани ва ёгинни йил давомида нотекис ёгиши сабабли суний равишда ёгин микдори ва тартибини узгартиш муаммоси тугилади. Хакикатда хам атмосферада (унинг турли катламларида) доимий нисбатан катта микдорда сув захиралари мавжуд. Масалан Урал, Кавказ, Тянь-Шань, Памир, Гималай тог тизимлари билан уралган Орол денгизи ховзасига гарбдан йилига хаво окимлари билан 2500 куб км га якин намлик келади. Бу намлик асосан Атлантик Океан ва Урта ёр денгизи устида хосил булади.Ички сув манбаълардан бугланадиган сувнинг микдори 370 куб км ни ташкил килади. Бу умумий намлик хисобига хавзада уртача йилига 120 куб км сув окими билан шаркка томон йуналади. Демак хохлаган вактида атмосферанинг маълум кисмида намлик билан туйилган катлам хисобига сунъий ёмгир хосил килиш мумкинми деган совол тугилади.
Илмий тадкикотлар натижалари шуни курсатадики агар вертикал метерологик ра-кеталар билан учириладиган метерологик зондлар ёрдамида бундай катламлар аникланиб, самалётлар ёрдимида бу катламга сунъий сувни куюклаштирувчи ку-кунсимон моддалар киритилса сунъий ёмгир хосил булиши мумкин. Кукунсимон модда сифатида йодли кумишдан фойдаланиш юкори самара беради. Бундай модда сифатида полимер кукунларидан хам фойдаланиш мумкин.Бундай тажрибалар АКШнинг гарбий штатларида, Чирчик вохасида утказилган ва ижобий натижалар-га эришилган. Ёмигир микдори 20 фоизгача оширилган. Аммо бу усулнинг келажа-ги буюк эканлиги хам аникланган. Чунки ер шарининг сув баланси доимий, жумла-дан Орол денгизи хавзаси устидан ёмгир хосил килмай хаво окими билан шаркга йуналган намлик Козогистон, Олтой улкаси, Хитой ва Манголияни нам билан таъ-минлайди. Агар бу нам Орол денгизи ховзасида сунъий ёмгирга айлантирилса номлари аталган минтакалар бу намликни яна хам куп микдорда ололмайди Таж-рибалар шуни курсатдики гарбий майдонларда ёмгир микдорини сунъий равишда 20 фойизга купайтириш шаркда емгир микдорини 30 фойизга камайтириб кургок-чилик сабабчиси булган. Бундан ташкари ёмгир микдори сунъий купайтирилган тог ва тог багри минтакаларида тог кучиш ва силкиниш жараёнлари кучайган ва х.к. Шундай килиб, сунъий ёмгир хосил килиш техгологияси яратилган булсада, уни кенг микёсда амалга ошириш, умумий сув ресурсларини купайтирмай котар муаммолар юзага келтиради. Эслатиб утамиз, сунъий ймгир хосил килиш каби ёмгир ва дул ёгиш хавфини бартараф килиш усуллари хам ишлаб чикилган. Бунда портлаш тулкинлари ва самолётлар ёрдамида кучли шамол хосил килиб булутлар-ни таркатиб юбориш усулидан фойдаланилади. Россиянинг Чебоксари шахридаги харбий завод ?буканс учун махсус ракеталар хам ишлаб чикади. Орол денгизи хов-засининг сув муоммоларини хал килишда яна бир масала купчилик эътибарини жалб килиб келмокда. У хам булса тог музликлари хисобига дарё окимларини ку-пайтириш масаласи-дир.Малумки Тянь-Шань, Памир ва Олий тог тизмаларида юзлаб музликлар жойлашган. Улардаги ута чучук сув захиралари минглаб куб км билан улчанади. Бу музликларнинг эришини жадаллаштириш йули билан дарё сув окимларини купайтириш мумкин эмасми деган совол тугилади. Тадкикотлар шуни курсатдики агар самалёт ва верталетлар ёрдамида бу музликлар юзаси кандайдир кора рангли чанг (мисол учун ховзада кенг таркалган кундир кумир кукуни) билан копланса куёш нури таъсирида музликларни эриши кескин жадаллашиб дарё оким-лари купаяр экан. Аммо бу музликлар дарё окимларини табиий тартибга солувчи сув манбалари булиб уларни эриш ва сув йигиш табиий тартибини узгартириш даре окими ва у билан узвий богланган гидромеларатив тизим иш тартибига ке-йинги йилларда катта салбий таъсир курсаттиши мукаррар. Шунинг учун хам бу тадбириш амалга ошириш хечкандай самара бермайди. Худди шундай муаммо тог кулларидаги сув захираларидан фойдаланишга хам таъалликлидир. Шундай килиб атмасфера билан боглик сув захираларини сунъий бошкариш йули билан умумий сув ресурсларини амалий нуктаий назардан купайти риш мумкин эмас. Аммо сунъ-ий ёмгир хосил килиш хисобига айрим хусусий муоммоладан хал килишда фойда-ланиш мумкин. Окумладан бундай емгир хисобига Орол денгизининг куриган тубидан кутарилаётган захарли чанг – тузонлар ва чуллардаги кум кучкинлар бартараф килиниши мумкин. Бунинг учун сунъий ёмгир ёгдириш тартиби Шаркий минтакалпрни намланиш тартиби билан келиштирилган булиши керак.

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish