Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазiiрлиги


Яссавийнинг услубидаm очик,ли1



Download 65,76 Kb.
bet6/22
Sana24.02.2022
Hajmi65,76 Kb.
#232736
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
Lїьрф -ёёртшщ.pdf

Яссавийнинг услубидаm очик,ли1<, соддалик, енгиллик, оханг, табиийлик, гузаллик ва тасвирийликка )lайрон 1<олмай мумкин эмасдир. Унинг услуб ва тилнда ясалмоl( деган нарса хам йумир. Халl( ораснга кирнб узлашмагаи, 1<аттиг уринлашмаrон арабча ёки форсча сузларнн Яссавий ва унннг адаб мактабига мансуб шоирлар )\еч I<)'Лламайдирлар. Демак, тнл ёгиндан Яссавнйнинг адаб мактаби араблик ва эроннйлиl( таъсиридан куб йирок турадир. Дуруст, кайси бир уринларда ерлик лугатларни ишлатнб I<УЯдирлар. Лекин бу услубка 1<оронrул_и1< бермайдир.
Яссавнйнинг шеър мактабида вазн, кофия балосига тушиб, маънога зиён кетирилмайдир. Шунинг бнлан бирга, бу мактабнинг шеърларида вазнснзлик ва l(офиясизлнк )lам йу1<дир. Вазн билаи 1<офия буларда уз-узидан кучланмасдаи, табиий бир нарса булиб тугадир. Буларда тасвир rоят ёлкинлиl(. Шунинг билан бирга, кескин таъсирли булиш устнга, аI<Л ва фикр негизига курилгондир. Яссавийнииг шеър мактабида эиг кучли ёI< юракчилик, яъни лирикли:кдир.
Чигатой адабий тилин тугднришда ёки шунrа кУВват беришда кучли омил Навоий булrон булса, татар адабий тилининг ва татар шеър мактабининг тугишиFа хам Яссавий ва Бо1<иргонийлар йул
хозирлагандирлар. Тил юз услубда хам чииликда турк-татарлик ру)(Ини ул
негизландирди.
Шуниси ажабдирки, Яссавийнинг тили рух, эътибори ила ва жумлаларнннг тузилишн ёrnдан татар тилига Fоят якин турадир. J\атто фарк хеч йук деб айтарлик бир даражададир. Шунинг учун булса керакки, Яссавий ва Бок;иргоний асарларини, шеърларини татар оммаси, уламоси узларига умумий адабиёт этиб, шулардан кунгил озиFи олуб келrандирлар. Хатто машХУР шоир Тукай хам Яссавий шеър мактабидан илхом ва намуна олFондир. Ба унинr шоrирдн БокирFонийни шу жихатдан rарчи Эдил-Урал
ёкларида туккан булмаса хам, Яссавийни татарлар уз шоирлари этиб санашка
хакли буларлар.
Яссавий асарлари бу кунrача адабий киймати жихатидан яхши текширилмаган каби, рухи, мундарижаси, маъноси, фалсафий ва х,акимий карашлари ёFидан хам туFри онглашилмасдан келмишдир. Эиди бизга унинг хар икки ёmн очик куз билан куришка, таъвилсиз, фалонсиз, туFридан-туFри англашка вакт еткан булса керак.

-.


Download 65,76 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish