Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазiiрлиги



Download 65,76 Kb.
bet7/22
Sana24.02.2022
Hajmi65,76 Kb.
#232736
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   22
Bog'liq
Lїьрф -ёёртшщ.pdf

Т АСАВВУФ ТУFРИСИДА


Араб б)'лмаFон улкаларни дин исмидан истило эткан арабларнинг дини х,ам миллий таассублари мах,аллий дин, мах.аллий маданиятга l(аршу ислом исмидан l(aтrиF курашлари, араб булмагон миллатларга J\YP !(араб тющир l(Нлишлари (айниl(са, аъмавийлар замонида) араб хилофот саройининг огир исрофли чиl(Нмлари, араб валилар 1<ам шуларнинг думлари булуб яшагон махаллий хонлар, бекларнинг огир талаблари остида хал!(, айии <;са мустамлака халl(Н сунги даража эзилгаи эди. Маиа шу эзилишдан тугулrон умумий норозиликлар исломнинг то бурунги замонларидан бошлаб турли сиёсий, диний ОJ<Имларrа, мухолифатларга й)'л очиб, шуларнинг кенгайиumга сабаб булrон. Мана шул мухолифат ок;имларининг энг катгаси, энг кенm х,ам
жуда устаси узининг асосларини ислом таассуби остида эзилган мах,аллий
зътщодлардаи олиб майдонга ЧИl(l(ОН «тасаввуф» Оl(НМИдир.
Тасаввуф оl(Нмининг усталиги унинг секинлик билаи, мухолифатни сездирмасдаи юришндадир. Жомий, Ибни Арабий, Абдул К:арим халифа каби эътиборли тасаввуф му1<аррирларининг rурсатгаиларига l(Jpa, тасаввуфнинг турли даражалари, турли манзаралари бор. (Ёзиб тургоним узбек адабиёти тарихида бу тугрида муфассал маълумот бор). Ю <;орида деганим каби, тасаввуф маслаки мустамлакачиларнинг МЮ(l(умЛарга I<;ИЛГОН адолатсизликлардаи 1<ам бу адолатсизлнкларнинг диний таассубга, динга таянrонидаи чИI<;ГОн «акси таъсири»дир. Шунинг учун тасаввуфнинг Юl(ори поrоналарида, Юl(ори босl(ИЧларида диний таассубга, динга, шариатга <;арши унсурларнинг борлиги, l(JПЛИГИ аииl(Дир. Тасаввуф маслакига кирганлар биринчи босl(ичда исломнинг бутун х,укмларига, ахлоl(, ибодат, эътиl(оДFа оид булrон бутун дастурларини <;абул I<;ИЛиб кирганларн 1<олда, сунг босl(Нчларга тугри буларнинг 1<аммасидан, 1<еч иарса сезмасдаи, узок.лашиб коладилар. I<,иёмат, меърож, жаннат, жщаннам, тах,орат, намоз каби ислом дастурларини таъвил l(НЛадилар, уларга узларича маъно берадилар. Бу ишлар шунча усталик билан борадирким, мурид охирги манзилга етгаича l(aёl(l(a бориб тургонини сезмай l(олади.
Тасаввуф ислом улкасида то исломнинг бурунrи асрларидан куруна бошлаrон. Хижрий иккинчи асрда Шакик Балхий, Ибршщм Ад)(ам каби маш)(ур тасаввуф намоёндалари Туркистон улкасида етиша бошлаrонлар эди. Хижрий бешинчи асрда Эроннинг Хамадон ша)(рига Яl(ИН бир урунда туrулrон Юсуф Хамадоний деган бир одам диний илмларни урганиб, катта
шу)(рат эгаси булrоч, тасаввуфга )(ам берилган эди. Мана шул мулла - мутасаввуф Марв, Бухоро, Самаркент (Самарканд) шцарларида хона!(О)(Лар кУРУб шайхли!( !(ила бошлайди. Бизиинг А)(Мад Яссавийимиз )(ам мана шул Юсуф Хамадониинг муриди - учинчи халифасидир.
А)(Мад Яссавий бир ривоятга фа, Ясен (бугунги Туркистои) шцрида, бир ривоятга кура, Сайрамда туrулrон. Унинг I(ачон туrулиши маълум эмас, биро!( вафотииииг )(Ижрий 562 да булrониии )(амда «Девоии
)(ИКМат»даги шу:
Турт юз йилдан кейин чиl(Иб уммат булrой, Неча йиллар юруб xaлl(I(a хизмат l(ИЛFой,

байтиии иазарда тутуб, )(ар )(олда унинг )(ИжрИЙ туртинчи иккинчи ярмида туrулrоииrа )(уКМ l(ИЛИШ мумкиидир.
асрнинг

Яссавийнинг отаси шайх Ибро)(ИМ исмли эшон булиб, уиинг ёшлиrида улган. Ятим I(олrон Яссавий у замониинг МВШ)(ур шайхларидан Арслонбобдан олrон. Арслонбоб улгандан кейин бизнинг Яссавий пир излаб Бухороrа келган, ЮI(орида ёзrоиимиз Юсуфи Хамадоиийrа учраб, шунга мурид булrон Юсуф Хамадоиий улгаидан суиг Бухорода унинг учинчи халифаси булиб шайхлИI( l(ИЛFОИ. Бир оздан сунг Бухоро шайхлиrиии Юсуф Хамдоининг туртинчи халифаси булrон Абдулхоли!( Fиждувонийrа топшириб, узи Яссига I(айт!(он, Оида дала халl(Идан куб мурид йиrиб, хаиакох; очиб, шайхлИ!( l(ИЛFОН. Яссавийиинг форс адабиёти вазн ва услубида эмас, турк миллий вазнида, хал!( адабиёти услубида )(ИКМатлар ёзrони маиа шул Яссига I(айтиб, дала халl(Идан муридлар туплаrоиидаи кейии бошланrои булса керак. Яссавий олтмиш уч ёшrа киргач, хоиако)(Да ер ости - бир чиллахона I(аздириб, шуига кирган ва дунёдан ало!(асини кесган каби фунуб, шайхликни давом этдирган )(ам шунда улган. Вафоти )(Ижрий 562- нчи йилдадир.

Download 65,76 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish