Uzbekiston respublikasi


Климгит. Қадимги ипак йўли маданияти. – (немис тилидан уйғур тилига таржима). Шинжонг халқ нашриёти, 2003, 134–бет



Download 1,52 Mb.
bet78/78
Sana01.07.2022
Hajmi1,52 Mb.
#723113
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   78
Bog'liq
2 5190881415062885396

Климгит. Қадимги ипак йўли маданияти. – (немис тилидан уйғур тилига таржима). Шинжонг халқ нашриёти, 2003, 134–бет.

3 Климгит. Юқоридаги асар, 220–бет.

4 Қаранг: Климгит. Юқоридаги асар, 241–242–бетлар.

1 И.Каримов, Истиқлол ва маънавият, Т., 1994, 17-18-бетлар

2 И.Каримов Ватан саждагоҳ каби муқаддасдир. Т.: 1995 йил, 112-113 бетлар.

3 Ўша асар, 13-бет

4 И.Каримов, Юксак малакали мутахассислар-тараққиёт омили, Т., 1995 й., 164 -бет.

5 Баркмол авлод орзуси, Т.: 1999 й, 54, 91-б.

6 И.Каримов, Ўзбекитсон: Миллий истиқлол иқтисод, сиёсат, мафкура, Т.:1993 й., 168-б.

7 И.Каримов, жамиятимиз мафкураси халқни - халқ ,миллатни-миллат қилишга хизмат этсин, Т.: 1998 й., 4-б.

8 И.Каримов, Туркистон умумий уйимиз Т. 1995 й. 16-бет

9 Фалсафа, қомусий луғат. Тошкент- 2004 йил, 95 бет

10 И.А.Каримов, Жамиятимиз мафкураси халқни-халқ, митллатни-миллат қилишга хизмат этсин, Т.: 1998 й., 9-бет.

1 Қаранг: А. И. Кравченко. Культурология. Учебник. — М.: “Проспект”, 2005, 21–бет

2 1952 йили А. Фармозов Боғчасарой яқинида ибтидоий одам яшаган манзил топди. Мустъер маданияти деган ном ўша жойнинг номидан олинган.

3 Бу ҳақда қаранг: Заур Гасанов. Царские скифь. – Нью Йорк, 2002, 256-бет.

4 Қаранг: Заур Гасанов. Юқоридаги асар, 258-бет.

1 Қаранг: Г.А. Пугаченкова, Л.И. Ремпель. История искусств Узбекистана. М.: 1965, 35–36–бетлар.

2 Б.Д.Греков, А.Ю.Якубовский. Олтин ўрда ва унинг қулаши. Тошкент, 1956, 138–бет

1 Эллинизм — Македонияли Александр Македонский (мил. авал. 362 –332 й.) истилосидан кейин турли мамлакатларда пайдо бўлган маданият; бу маданиятда юнон тили ва юнон тафаккури хукмрон бўлган эди. Эллинистик давр Александр Македонский ўлимидан бошлаб масиҳийлик таълимоти пайдо бўлгунгача даврни қамраб олади. Аммо Рим империяси эллинистик маданиятни давом эттирди. Шунинг учун Рим империяси қулагунга қадар, хатто ундан кейин ҳам, эллинистик маданият давом этди.

2 Неоплатонизм — антик фалсафада охирги ва энг узоқ давом этган давр (милодий III–V1 асрлар) бўлиб, руҳий оламни моддий оламга нисбатан бирламчи деб қарайди; бу оқимга кўра, тажриба ва ақл воситасида эмас, балки мистик экстаз ҳолатида фалсафа олий босқичга эришилади.

3 Иерархия — юнонча сўз бўлиб, “хизмат пиллапоялари”, лавозим, унвонларнинг қуйидан юқорига кўтарилишини билдиради.

4 Рационализм — билиш назариясидаги бир йўналиш, онг – ҳақиқий билимнинг манбаи ва мезони, деб ҳисоблайди, тафаккурни ҳиссий билишдан ажратади

1 М. Имомназаров. Миллий маънавиятимизнинг такомил босқичлари. “Шарқ” нашриёт матбаа концернининг бош таҳририяти. Тошкент, 1996, 31–бет.



2 Н. Конрад. Алишер Навоий. — “Ўзбек тили ва адабиёти” журнали, 1969, 1–сон, 16–бет.



3 Абу Наср Фаробий. Фозил одамлар шаҳри. Тошкент, Абдулла Қодирий номидаги Халқ мероси нашриёти, 1993, 192-193-бетлар.

4 Шу асар. 200-201- бетлар

5 Шу асар, 211-212-бетлар

6 эпикурчилар – Эпикур (мил.ол. 241 – 370 йиллар) тарафдорлари; уларнинг қарашича, одам бахт–саодатга онгли равишда интилади.

7 стоиклар – буларнинг қарашича, одам онгга итоат этиб, ҳис–туйғулардан ва майллардан халос бўлиб яшаш керак.

8 пифагорчилар — табиатдаги ҳамма ҳодисалар миқдор муносабатларига боғлиқ, деб қараш тарафдорлари.

9 Ҳусайн Воиз Кошифий. Футувватномаи султоний ёхуд жавонмардлик тариўати. — форс–тожик тилидан Нажмиддин Комилов таржимаси. Абдулла Қодирий номидаги Халқ мероси нашриёти. Тошкент, 1994, 10–11–бетлар.



1 Сорокин П. Человек, Цивилизация, Обќество, М. 1992, с 467 .

2 Ортега-и- Гасит X. Восстания масс.- Вопросњ Философии, №3, 1989, с 127-128 .

3 И. Каримов. Миллий истиқлол мафкураси – халқ эътиқоди ва буюк келажакка ишончдир, Т, 2000 йил., 24 бет.

1 Долихоцефал (фр.) –бошнинг эни узунлигига нисбатан 75 фоиз қисқа бўлган одамлар.

2 Бу қарашлар тўғрисида қаранг: Bahaeddin Ogal. Islamiyetten onca turk kultur tarihi. (Исломиятдан аввалги туркий маданият тарихи) Ankara, 1991, s. 6.

3 В.В. Гинзбург. Материаль и исследования по археологии, 15, 248–249–бетлар.



4 Н.Я.Бичурин (Иакинф). Собрание сведений о народах, обитавших в Средней Азии в древние времена. — Том 11, 1950, М.:–Л.: 179, 153–бетлар



2 Бу афсоналар ҳақида қаранг: Н, Раҳмонов. Руҳиятдаги нур муроди. — Тошкент, Абдулла Қодирий номидаги Халқ мероси нашриёти, 2002, 115-бет

1 Қаранг: Bahaeddin Ogel. Islamiyettan once turk kultur tarihi. –Ankara, 1991, s. 3 

2 Брахицефал (фр.) – бу ирққа мансуб одамлар ҳам бўлиб, уларнинг бошининг эни узунлигига нисбатан 80 фоиз кенг бўлган

3 Иқтибос турк олими Абдуқодир Иноннинг Tarihte ve bugun Shamanizm (Ankara, 1954, s.190-191) китобидан олинди.

4 Н. Я. Бичурин (Иакинф). Собрание сведений о народах,обитавших в Средней Азии в древние времена, том 11. — М.:–Л.: 1950 стр. 183–184

5 Батафсил маълумот олиш учун қаранг: Н. Раҳмонов, Б. Матбобоев. Ўзбекистоннинг кўҳна туркий–рун ёзувлари. - Тошкент, “Фан”, 2006.

6 В.М.Жирмунский. Сравнительное литературоведение. –Л.: “Наука”, 1979, 178–бет.



7 Н.И. Конрад. Средневосточное Возрождениеи Алишер Навои. – Избраннье трудь. “Наука”, М.: 1978, 94–бет.



1 Самойлович А.Н. О Хивинской придворной библиотеке и книгопечатании .// Туркестанские ведомости, 1880, №24.

 Зокиржон Эшон (лақаби Зокиров) қарийб ярим аср даврида Қўқон актёрлар гуруҳига раҳбарлик қилган. Тақлидчилик, маъноли имо-ишора ва ҳаракатлари, маъноли сўз ва оҳангдор товуш унинг асосий бадиий ифода қуроли бўлган.

2 Садқкова Н.С. Музейное дело в Узбекистане. Т., Фан, 1975, С.31.

 1918 йилда князь Романов тўплаган коллекциясидан Ўрта Осиёда биринчи бадиий музей (ҳозирги Ўзбекистон давлат санъат музейи), 1920-30-йилларда Наманган, Хива, Бухоро, Қўқон, Андижон, Термиз, Нукус ва бошқа йирик шаҳарларда ўлкашунослик музейлари очилди.

1 «Гулистон», 1998, №2, 5-бет.



Download 1,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish